Sada već bivši visoki predstavnik Christian Schmidt svojski se raspričao.
U proteklih skoro dva mjeseca dao je cijeli niz intervjua.
I portretirao je sebe kao žrtvu američke odmazde.
"Jedan od glavnih razloga (za smjenu op.p.), po mom mišljenju, bio je paket mjera za jačanje integriteta izbornog procesa koji sam nametnuo", rekao je u razgovoru za češki portal Respekt 17. jula ove godine.
Naveo je i neslaganje s Amerikancima u vezi projekta južne plinske interkonekcije.
"Nikada nisam bio protiv izgradnje ovog plinovoda. Naprotiv, projekat je prvobitno nastao kao evropska inicijativa sa ciljem da se smanji zavisnost BiH od ruskog plina. Međutim, kasnije su se promijenili finansiranje projekta i politička dinamika oko njega. Nije se, dakle, radilo o tome da li plinovod treba da se gradi, već na koji način. Svaki projekat ovog obima mora u potpunosti poštovati principe vladavine prava, imovinska prava i redovne pravne procedure. Pripremio sam detaljne pravne prijedloge i predstavio ih EU, SAD-u i svima ostalima koji su učestvovali u pregovorima. Nažalost, javnost je sve više sticala utisak da Evropljani i Amerikanci zagovaraju različite pristupe", rekao je Schmidt.
Naveo je još nekoliko razloga za svoju iznuđenu ostavku.
Sve je koncipirao tako da je žrtva brutalne američke čistke!
Ali, je li baš sve tako?
Moje informacije kažu da nije!
Historija sukoba Schmidta s međunarodnom zajednicom duža je od njegovog formalnog stupanja na dužnost visokog predstavnika, prije skoro pet godina.
Schmidt je od početka bio bahat, osoran i ohol.
Ne postoji međunarodni zvaničnik, bilo da je trenutno aktivan, bilo da je nekada službovao u BiH, a da ga bivši visoki predstavnik nije "načepio".
Schmidt je stabilno gomilao broj svojih neprijatelja. I sve je generirano iz njegovog prgavog temperamenta.
A svi smo mogli vidjeti kako to izgleda u Goraždu 17. augusta 2022. godine.
Schmidt je demonstrirao izvjesni 'nervni slom' histeričnim odgovorom na sasvim regularno novinarsko pitanje!
Tek, Schmidt se sada samo-portretira kao žrtva bahate trgovački motivirane američke administracije Donalda Trumpa.
Sigurno da nije sve izmislio. I ne treba ni izmišljati. Zvanični Vašington na dnevnoj bazi daje argumente zbog čega se naprosto mora biti protiv njih.
Ali, je li samo to razlog?
Ako su Amerikanci "slomili vrat" Schmidtu, zašto ga Evropljani nisu zaštitili?
Ako Evropljani sada demonstriraju snagu i tvrdoglavo odbijaju imenovati novog visokog predstavnika po ukusu Vašingtona, šta je to što ih je dovelo do toga da "klepnu ušima" na američki zahtjev da Schmidt mora otići.
Amerikanci su bili toliko rezolutni da su jednostavno rekli da neće ni da čuju da Schmidt nakon 30. juna ove godine bude u OHR-u.
I to nije ni hir niti novina. Oni su, jednostavno, dugo i strpljivo skupljali argumente.
Kada su ih prezentirali evropskim diplomatama u Kvinti, sudbina Christiana Schmidta bila je zapečaćena!
Ono što je bila "kap u prepunoj čaši" bila je afera Viaduct!
Amerikanci, ali i neki evropski diplomate, bili su kategorički protiv toga.
Smatrali su da se međunarodna zajednica ne treba petljati, da je previše nejasnoća, da se to pitanje mora vrlo pažljivo i detaljno izanalizirati, prije bilo kakve eventualne intervencije visokog predstavnika.
Schmidt ih je sve iznenadio svojom odlukom.
