Ratko Mladić je skončao. Krepao. Lipsao!
U ćeliji Tribunala u Hagu!
Najveći ratni zločinac u Evropi od drugog svjetskog rata, svoj je život završio u zatvoru. Odslužio je doživotnu kaznu!
Sve što se dešava nakon toga, reciklaža je.
Bošnjaci niti trijumfuju, a još manje da žale zbog reakcija Mladićevih lažnih poklonika u Srbiji entitetu Rs.
Dobro je!
Još je jedna lekcija naučena!
Bošnjačke su reakcije puno zanimljivije od onih drugih.
Ozbiljnost, zrelost, ali i odlučnost da se novi genocid neće desiti!
Narod koji je preživio cijeli niz genocida u protekla dva vijeka, ovog puta se ne libi da kaže da će oni koji se usude krenuti u novi koljaki pohod skončati od njihove ruke!
A zašto su nam se genocidi ponavljali?
Krajem maja 1995. francuski predsjednik Jacques Chirac i britanski premijer John Major zatražili su od američkog predsjednika Billa Clintona da pristane na to da se zračne snage ne upotrijebe za spašavanje Srebrenice.
Clintonov najuži tim prihvatio je taj prijedlog u nedjelju, 28. maja. Riječ je o onome što se nazivalo "tihim dogovorom", odnosno tajnim sporazumom.
Ovo je objavio Radio Slobodna Evropa.
Radi se o dijelu intervjua koji je nekadašnji tužilac Tribunala u Hagu Geoffrey Nice dao ovom mediju.
"Mračne strane ljudske prirode nije moguće do kraja iskoreniti. Ispod politički korektnih zvaničnih priča i ponašanja, uvek tinjaju, ( i povremeno eruptiraju na površinu) residumi evrocentrimza, rasizma fašizma i – za našu priču najbitnijeg – islamofobije. Da je junak naše priče – Ratko Mladić probao da radi u Hrvatskoj ono što je radio u Bosni, ne bi to dugo radio. Brzo bi bilo uklonjen krstarećim projektilom, što otvara jedno neprijatno pitanje, koje nikad nije postavljeno, zašto mu je, onda, tolerisano da radi ono što je radio u Bosni i da rad kruniše Srebreničkim genocidom. Odgovor na to (nikad postavljeno pitanje) je jednostavan. Kolektivni zapad – da upotrebnim u ovoj stvari primeren termin ruske propagande – naprosto se nije mogao pomiriti sa postojanjem države sa muslimanskom većinom u neposrednoj blizini srca Evrope", napisao je Svetislav Basara za crnogorski portal CdM.me.
Islamofobija u Evropi nikada nije nestala.
Ni nakon priznanja i pokajanja iste takve Evrope, zbog saučesništva u još jednom genocidu u Bosni i Hercegovini, ona je samo više buknula.
Da, uglađeni, napredni, liberalni... bijeli Evropljani instinktivno ne mogu podnijeti druge i drugaije na svom tlu. Ma koliko dugo isti ti tu živjeli.
To je dugo važilo (a i sada važi!) za Jevreje.
Ali, nakon Jevreja u 20. vijeku, danas su u Evropi "na red" došli muslimani.
Kao i u prošlom vijeku, i sada imamo glasove koji upozoravaju na besmisao, štetnost, kratkovidost, glupost... a iznad svega opasnost antimuslimanskog narativa u Evropi.
Ali, historija se ponavlja. Za sada kao farsa!
