Piše: Janusz Bugajski
Dve glavne teorije zavere na Zapadnom Balkanu vrte se oko konačnog rešavanja tekućih regionalnih sukoba. Ove dve teorije sadrže mnogo dokaza, a analitičari su dužni da pokušaju da razlikuju činjenicu od fikcije. Oni se zasnivaju na uverenju da je sve veća frustracija Vašingtona i Brisela u rešavanju nerešenih sporova dve decenije nakon jugoslovenskih ratova iznedrila dve radikalne odluke – plan podele i tripartitni plan.
Oba navodna plana sugerišu da se glavni sukob na Zapadnom Balkanu dešava između Srba i Albanaca, a ako se potisne ili prekine, u regionu se može uspostaviti dug period mira i stabilnosti. Plan podele postao je poznat za vreme administracije Donalda Trampa kako bi se rešio problem neprihvatanja državnosti Kosova od strane Srbije.
Trampove diplomate smatrale su da je osnovni problem etnički sukob, a ne politička ambicija, i da trenutna mapa ne odgovara etničkoj pripadnosti. Takođe su bili uvereni da je Beogradu potrebna dovoljno velika šargarepa da bi zadovoljio svoje težnje.
Ideja o podeli je formulisana kao prekrajanje granica ili sprovođenje teritorijalnih korekcija. Lideri u Beogradu, Prištini i Tirani bili su uključeni u proces izrade prihvatljivog teritorijalnog rešenja. Konkretno, Srbiju i Albaniju namamila je potencijalna podela Kosova između njih.
Otuda česti i srdačni kontakti između premijera Edija Rame i predsednika Aleksandra Vučića. Američki političari su verovali da će to osigurati pobede za sve tri strane. Beograd bi mogao da tvrdi da je dobio srpsku zemlju i ujedinio srpsko stanovništvo u severnom delu Kosova, bez potrebe da prizna otcepljenu državu, jer bi ona nestala.
Tirana bi mogla tvrditi da je stvorila veliku etničku Albaniju u skladu sa istorijskim težnjama. I, pretpostavlja se, Priština bi bila zadovoljna apsorpcijom Kosova u sastavu Albanije, uprkos odustajanju od neke teritorije.
Ovaj plan zavere je propao uglavnom zato što Vlada Hašima Tačija nije želela da izgubi teritoriju bez dobijanja opština sa albanskom većinom na jugu Srbije i nije pozdravila stvaranje pokrajinske uprave u proširenoj Albaniji.
Kako je plan procurio u medije, izazvao je i strah od novih balkanskih ratova, jer će ga brojne etničke grupe koje čine većinu u pograničnim oblastima smatrati presedanom za teritorijalnu podelu i aneksiju srodnih država.
Kao rezultat toga, opcija razdvajanja je postepeno pala u drugi plan, iako se u budućnosti može vratiti u izmenjenom obliku.
