Razgovarao: Sead Numanović
Poslanik Evropskog parlamenta iz stranke Lista Marijan Šarec - Slovenija, Klemen Grošelj odlučan je da se aktivira mehanizam finansijskih sankcija Evropske unije, ugrađen u novi Program predpristupne pomoći (IPA II).
On je jedan od potpisnika pisma komesaru za proširenje i politiku susjedstva, OliverunVarhelyiju, u kojem traži da se "zavrne finansijska slavina" entitetu RS.
"Po prvi put u programu IPA III predviđena je i ova opcija.
Obzirom da je Bosna i Hercegovina ponovo blokirana, da političari iz entiteta RS, predvođeni Miloradom Dodikom sve oštrije i opasnije prijete, mi zahtijevamo da Komisija EU pokrene procedure, iskoristi pravo dato u IPA III i blokira novac", kaže Grošelj u razgovoru za politicki.ba.
On ne može reći o koliko se novca radi.
Ističe da se radi o novom mehanizmu i da sada treba krenuti u njegovu razradu.
"IPA III sadrži 14,6 milijardi eura. Koliko je od toga za BiH, te njen entitet RS, ne znam.
No, aktiviranjem sankcija mi bi smo poslali prvi dobar signal da se blokade ne isplate i da se neće tolerirati.
Mi smo inicirali taj postupak.
Evropska komisija i komesar Varhelyi je taj koji će se morati očitovati i uraditi nešto", kaže Grešelj.
Upitan očekuje li akciju od njega, obzirom da ga se teško optužuje da je pristrasan, da forsira Srbiju, nauštrb svih ostalih na zapadnom Balkanu i provodi agendu Mađarske, a ne Evropske komisije, naš sagovornik odgovara:
"U toku je finalizacija izvještaja Komisije o napretku država zapadnog Balkana za proteklu godinu.
On bi trebao biti objavljen polovinom ovog mjeseca i Varhelyija očekuje saslušanje pred Evropskim parlamentom 19. oktobra.
Tada će se on suočiti s nama i pred Odborom za vanjsku politiku EP (AFET).
Ukoliko do tada ne odgovori na naš zahtjev za uvođenjem sankcija RS-u, dočekat ćemo ga tamo.
On se, dakle, mora očitovati i uraditi nešto. Prije ili kasnije.
Svakako ga na AFET-u čeka veliki broj pitanja, a neka će sigurno biti po njega i neugodna".
Upitan zašto su tražene samo finansijske sankcije, a ne i stavljanje pojedinaca na "crnu listu" EU, Grošelj kaže da je to "nuklearna opcija".
"Imamo sada ovaj novi mehanizam finansijskih sankcija.
Idemo prvo s time.
BiH je već dugo blokirana, ništa se ne radi na ispunjavanju 14 prioriteta Evropske komisije kako bi vaša zemlja mogla dobiti kandidatski status. Ovim pismom želimo pomoći da se to prevlada", ističe naš sagovornik.
On ne odbacuje i mogućnost da u slijedećoj fazi pokrene i zahtjev za stavljanje pojedinaca iz BiH na "crnu listu" EU.
"I to nam je opcija.
Ali, prvo da vidimo šta će komisija uraditi. Cilj nam je da se blokada prekine, a ne da se odmah neki pojedinac sankcionira. Ako BiH ne počne funkcionirati, imamo i tu opciju.
Tek smo počeli", poručuje Grošelj
Osvrćući se na Samit EU - zapadni Balkan, on kaže da smatra da proces proširenja Unije i prijema država zapadnog Balkana u članstvo ipak nije mrtav.
"Proširenje nije baš faktički mrtvo. Imamo članice koje ne žele to u ovom trenutku - Francuska i Holandija u prvom redu.
Nažalost, proširenje EU postaje ideološko, a ne tehničko pitanje.
Ono je već unutarpolitičko pitanje u Francuskoj, gdje se o njemu debatira u predizbornoj kampanji.
