Od kad su im ruski špijuni po Londonu i drugim gradovima Velike Britanije počeli trovati građane nervnim bojnim otrovima, britanski zvaničnici shvatili su s kim imaju posla.
Piše: Sead Numanović
Sutra će se u Domu lordova Parlamenta Velike Britanije održati rasprava o Bosni i Hercegovini.
Već je prijavljeno 20-ak govornika koji će iznositi svoje stavove i sugerirati Vladi šta se mora, kada i kako uraditi kako naša država opet ne bi skliznula u ambis rata.
Za razliku od svih ostalih zapadnih država, uključujući čak i Njemačku, britanski zvaničnici su sasvim konkretni.
Oni imenom i prezimenom prozivaju krivce za najdublju krizu u kojoj je BiH, od Dejtona naovamo. To su Milorad Dodik i Vladimir Putin u prvom redu.
U slijedećem ešalonu krivaca su Aleksandar Vučić i Dragan Čović.
Britanski zvaničnici zagovaraju preventivnu vojnu intervenciju - slanje NATO trupa i njihovo raspoređivanje, u okviru EUFOR-a ili mimo njega.
Zašto su Britanci sve snažnije angažirani u BiH?
S jedne strane, izlaskom iz Evropske unije, Britanija je izgubila i neke bitne pozicije koje je imala i mehanizme utjecaja, pa i odlučivanja.
Van evropskog bloka, ova je država tražila svoje mjesto pod geopolitičkim suncem.
Odluka da se počne pozicionirati na Balkanu niti je slučajna, a posebno nije od jučer.
Velika Britanija je čvrstog stava da Rusija razara Evropu.
Za Kremlj, Evropa koja ima para, ali ne i političke moći, idealan je partner. Njoj će Rusija prodavati energente, ali će i manipulirati političkim sistemima i pomagati sebi bliske političke subjekte. Razjedinjena Evropa neće biti u poziciji da se na globalnoj sceni suprotstavlja ruskim aktivnostima i asistira saveznicima - prvenstveno Sjedinjenim Američkim Državama - u srazu.
Razjedinjena Evropa neće, također, moći odgovoriti Rusiji na bilo kakvu energetsko-političku ucjenu.
Jednostavno, ta i takva Evropa savršena je ruska krava muzara. I ništa više.
I zato su Britanci tako glasni i sasvim konkretni kada su krize u Bjelorusiji, Ukrajini, te u BiH u pitanju.
U prve dva slučaja zvanični London reagirao je i slanjem trupa.
U BiH je stigao specijalni izaslanik premijera Borisa Johnsona, Stuart Peach.
Britanci su se duže vrijeme pripremali za ovakvu ulogu.
Od kad su im ruski špijuni po Londonu i drugim gradovima Velike Britanije počeli trovati građane nervnim bojnim otrovima, britanski zvaničnici shvatili su s kim imaju posla.
Oni su prije nekih dvije godine počeli okupljati svojevrsnu "Alijansu voljnih", države koje su na ruskoj meti i svjesne su da se same ne mogu odbraniti od hibridne agresije Kremlja.
Bosni i Hercegovini je ponuđen ulazak u Alijansu i ona je pristala.
Zato danas imamo ministricu vanjskih poslova Liz Truss koja od NATO država zahtijeva stvaranje kontingenta intervnentih snaga koje će se preventivno rasporediti u BiH.
A imamo i poslanike, kako iz vladajuće, tako i iz opozicionih stranaka, koji jednim glasom govore o neophodnosti akcija u BiH, kako bi se Rusija i njeni lakeji odvratili od paljenja ratnog požara.
No, ima i još jedan razlog pojačanog britanskog angažmana na strani BiH.
Za razliku od prije 30 godina, kada je Velika Britanija bila ta koja je uradila sve što je mogla da se Slobodanu Miloševiću efektivno pomogne, te da se onemogući Sarajevo u odbrani od agresije, kako se usred Evrope ne bi stvorima "muslimanska država", britanskim arhipelagom sada pušu drugačiji vjetrovi.
Oni,s te strane, znače i pranje savjesti.
Ipak, mora se istaći da do sada nismo vidjeli ni jednu sasvim konkretnu odluku Londona, poput uvođenja sankcija Dodiku na primjer. Ili slanja većeg kontingenta vojnika u EUFOR ili Štab NATO-a.
I to je razumljivo.
London čeka da Vašington potegne sankcije, pa će uraditi svoj dio posla. Velika Britanija, s te strane, pošten je partner koji nekim potezima krči prolaz i za SAD.
Britanska vojska, da bi došla, mora od nekoga biti pozvana.
Državne institucije BiH, koje jedine iznutra imaju pravo, to neće uraditi iz svima poznatih razloga.
Za EUFOR i NATO, potrebne su procedure koje se moraju zadovoljiti, ali nisu komplicirane i kada dođe vrijeme, provest će se.
