Tokom dvije i po decenije nastale su višestruke spoznaje problema u provođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, piše prof. dr. Miroko Pejanović u analizi Instituta Ifimes.
U procesu razvoja bosanskohercegovačkog društva vidljivi su određeni dosezi, koji mogu da vode stabilnom razvoju države Bosne i Hercegovine. Ali, istovremeno, su vidljivi i zastoji u razvoju bh. društva i države. Ti zastoji su doveli do produbljivanja krize ekonomskog razvoja, naročito od 2015.godine. Zapravo, od 2015.godine, iz Bosne i Hercegovine godišnje iseljava više desetina hiljada mladih ljudi u evropske države u potrazi za ekonomskom egzistencijom. Na temelju provedenih istraživanja, u proteklih sedam godina iz Bosne i Hercegovine se iselilo više od 200.000 ljudi mlađe i srednje dobi.
Drugi vid krize odvija se u Bosni i Hercegovini permanentno. U pitanju je kriza političkog upravljanja državom Bosnom i Hercegovinom. Ovaj vid krize je uslovljen nefunkcionalnim političko-pravnim ustrojstvom Bosne i Hercegovine unutar koga se sve institucije i svi društveni interesi izvode na etničkoj osnovi. Na toj osnovi su jačale moć tri etničke stranke: SDA, HDZBiH i SNSD. Ove stranke dobijaju izborno povjerenje u svojim etničkim korpusima. Nakon parlamentarnih izbora, niti žele niti pokušavaju uspostaviti koalicioni sporazum za vršenje izvršne vlasti putem parlamentarne većine. Uspostavlja se samo partnerstvo za podjelu resora u vlasti. Na toj osnovi ni vlada ni parlament nemaju svoju ustavnu moć. Moć ostaje u monopolu entonacionalnih lidera.
Kad ne postoji konsenzus za parlamentarnu većinu, ne postoji ni konsenzus za donošenje zakona o reformama, koje omogućuju integraciju Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Uz sve ovo u političkom razvoju Bosne i Hercegovine raste nacionalistička retorika. Najglasniji nosilac nacionalističke retorike postao je Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koji u kontinuitetu od 2006.godine zagovara secesiju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine. Dodik takođe zagovara protivljenje integraciji Bosne i Hercegovine u NATO savez. Na ovaj način se institucije države Bosne i Hercegovine blokiraju u svom radu. Prepoznatljiva je tendencija obezvređivanja i omalovažavanja uloge i institucija države Bosne i Hercegovine: Parlamenta, Vijeća ministara i Ustavnog suda. Sve se to čini sa jednim ciljem: negiranje mogućnosti funkcionisanja institucija države Bosne i Hercegovine. Na to se naslanja i negiranje uloge Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (OHR).
Dejtonski mirovni sporazum svoj istorijski ishod ima u stvaranju geopolitičkih uslova i pretpostavki da Bosna i Hercegovina uspješno izvede historijski projekt integracije u članstvo Evropske unije i NATO savez. „Jedini pravi put po mišljenju naše administracije jeste da se pridružite Evropi.“
Ako se projekt integracije Bosne i Hercegovine ne ubrza i ne dovede do uspješne realizacije do 2030.godine, Bosna i Hercegovina će imati još veće ekonomsko siromaštvo. Postat će prostor novih geopolitičkih uticaja: Ruske Federacije, Turske i Kine. Dalje će ojačati nacionalističke snage. Zaustavit će se unutrašnja integracija i integracija u Evropsku uniju i NATO savez. Ovakav trend društvenih kretanja moguće je zaustaviti i preokrenuti u smjeru ubrzanja integracije u Evropsku uniju i NATO savez ako se pristupi oblikovanju nove strategije Evropske unije i međunarodne zajednice.
Ta strategija bi imala nekoliko prioriteta:
a) Sinhronizacija djelovanja administracije SAD-a i institucija Evropske unije, posebno Specijalnog predstavnika EU. Njegov godišnji plan rada bi bio reformska agenda kao zajednički okvir aktivnosti Specijalnog predstavnika, parlamentarne i izvršne vlasti u BiH i entitetima;
b) Osigurati, zbog geopolitičkih promjena u svijetu i Evropi, dodatnu političku, ekonomsku i tehničku pomoć Bosni i Hercegovini za ispunjavanje uslova za prijem u članstvo Evropske unije i NATO saveza. Geopolitika izgradnje mira u Bosni i Hercegovini svoj okvir ima u Dejtonskom mirovnom sporazumu i projektu ubrzane integracije u EU i NATO-savez;
c) Međunarodna zajednica i Evropska unija svoju novu strategiju za provođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma može učiniti realnom ako nastavi primjenu Bonskih ovlaštenja Visokog predstavnika međunarodne zajednice kao i kadrovsko osvježenje Ureda Visokog predstavnika u Sarajevu (OHR;
d) U okviru Ureda Specijalnog predstavnika Evropske unije i Ureda Visokog predstavnika međunarodne zajednice (OHR), nužno je formirati zajednički ekspertni tim za ustavne reforme. U timu bi bili inostrani i domaći eksperti i predstavnici nevladinih organizacija u Bosni i Hercegovini;
e) Uvesti praksu da godišnji izvještaj Specijalnog predstavnika Evropske unije o provođenju reformi u Bosni i Hercegovini usvaja Evropski parlament.
