Evropska unija u više navrata odbila je pružiti finansijsku podršku projektu južne plinske interkonekcije između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, uprkos kontinuiranim zahtjevima iz Zagreba i političkim inicijativama dijela vlasti u BiH da se ovaj gasovod uvrsti među prioritetne energetske projekte, saznaje Politicki.ba.
Evrospka komisija već je ranije bila naglašeno suzdržana prema ovom projektu.
Prema stavovima Delegacije EU u Sarajevu i relevantnih evropskih institucija, ključni razlog odbijanja leži u strateškoj orijentaciji Evropske unije ka smanjenju ulaganja u infrastrukturu zasnovanu na fosilnim gorivima. U tom kontekstu, naglašeno je da EU neće podržavati nove projekte koji se oslanjaju na eksploataciju prirodnog plina, uključujući i južnu interkonekciju.
Ovakav pristup rezultat je šire energetske i klimatske politike EU, koja kroz zelenu tranziciju nastoji smanjiti emisije štetnih gasova i ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije. Time su projekti gasne infrastrukture, iako u određenim slučajevima prepoznati kao tranzicioni, sve češće izvan fokusa evropskog finansiranja.
Južna plinska interkonekcija zamišljena je kao veza između gasnog sistema Hrvatske i Federacije BiH, s ciljem diverzifikacije izvora snabdijevanja i smanjenja zavisnosti od ruskog plina. Projekat bi omogućio dopremu plina s LNG terminala na otoku Krk, što su njegovi zagovornici isticali kao ključni argument u kontekstu energetske sigurnosti.
Međutim, uprkos tom sigurnosnom aspektu, evropske institucije nisu promijenile svoj stav. Uz klimatske razloge, dodatni problem predstavljaju i pravne i političke kontroverze koje prate projekat u BiH.
Novi zakon, koji je (na silu) nedavno usvojen u oba doma Federalnog parlamenta, u direktnoj je suprotnosti sa svim postulatima energetske politike EU.
Uz to, krajnje je nejasno kako će se projekat realizirati. On nije ni započet! Ni u BiH, ali ni u Hrvatskoj.
Nadalje, kapaciteti LNG terminala na Krku, u Hrvatskoj, odavno su već rasprodati godinama unaprijed.
