Sarajevo, Podgorica i Beograd u BRICS-u

Recimo, Gazprom je vredeo oko 700 milijardi dolara jer Rusija drži oko jedne trećine svetske proizvodnje gasa, ali je deo Gazproma, ne mnogo manji od 350 milijardi dolara, prodat za 250 miliona dolara. Narod, kome je preko uputnica (vaučera) za učešće u raspodeli od prodatih preduzeća obećano da će od svakog moći da kupe po dve ,,Volge“, dobio je isplaženi jezik.

Nema upadljivih koristi za Ruse to što je ,,Gazprom“ i danas pod većinskim vlasništvom vlade Rusije, jer on daje oko10 odsto društvenog proizvoda Rusije, ali je njegov godišnji profit od ne manje od 15 milijardi dolara zanimljiv za njegove državne rukovodioce – koji ga privatno troše.

Preduzeće je nominalno državno, ali je profit personalni. Opozicionar Aleksandar Navaljni koga je Putin prethodno otrovanog ,,novičokom“ i bacio u tamnicu na preko 30 godina, je preko svog istraživačkog tima ,,Projekt“, tvrdio da Aleksej Miler, šef ,,Gazproma“, koji je oženjen bivšom Putinovom sekretaricom Marinom Jentalcevom, ima palatu sa imanjem kod Moskve vrednu 240 miliona dolara, a da preko agenata tajne službe i njihovih firmi drži najmanje 34 milijarde dolara u džepu.

Čak je i vozač jednog od ovih agenata vlasnik 660 miliona dolara.

Niko od ovih stvarnih vlasnika Rusije ne drži bogatstvo u rubljama, već u dolarima. I mnogi građani i firme su do juče bežali od rublje spasavajući se kupovinom kriptovaluta i njihovim pretvaranjem u dolare preko svetskih kripto razmenjivača. Sada je i to pred gašenjem, jer je Binance, najveća svetska platforma za držanje i trgovinu kriptovalutama još prošle godine, u aprilu, zabranila svim bogatim Rusima koji imaju kriptovalute u vrednosti od 10 hiljada dolara naviše da kupuju za rublje nove svote.

Ali nije ,,siromašnim“ građanima zabranila da se ,,penju“ do 10 hiljada dolara u kriptovalutama, no njih ima sve manje. Tu humanitarnu uviđavnost su sledile i američke razmenjivačke platforme COIN.O i Kraken.

Kako bi sa ovakvom ekonomskom izolacijom Moskva i mogla da stvori zajednički novac u BRICS-u kojim će da se suprotstavi dolaru? A u kom novcu drže svoju imovinu oligarsi ,,srpskog sveta“ iz Beograda, Sarajeva i Nikšića? U rubljama? Njih verovatno nije imao u vidu Džim O’ Nil iz Goldman Saksa kada je Putinu 2001. godine predlagao osnivanje BRICS-a.

Ali on nije Džon Majnard Kejnz.

MUKE CRNE GORE SA KINEZIMA

Kada je Đukanovićeva vlada 2014. godine uzela kredit od jedne milijarde dolara od Kine za izgradnju auto-puta Bar - Srbija, ušla je u geopolitički program Pekinga pod nazivom ,,Pojas i put“ koji je 2012. godine lansirao predsednik Si Đinping. Podgorica je time uletela u kinesku mrežu u kojoj se do sada našlo oko 150 zemalja u svetu. Na ove države Kina je u proteklih 11 godina kreditno uputila zapanjujući trillion dolara koji se uglavnom nalaze unutar evroameričke zone.

Siromasi u Aziji, Africi i Latinska Amerika ga ne mogu lako ,,usisati“, dok to mnoge evropske zemlje rado čine – poput Crne Gore i Srbije, ali i bogate zemlje unutar briselske unije. Pomenuti dolarski broj od triliona objavljuju Majkel Brenon i Frensis Fukujama u svojoj studiji u časopisu Foreign Affairs od 22. avgusta 2023. godine. Oni u okviru te svote od jedne hiljade biliona dolara pominju i Crnu Goru i njeno nesmotreno padanje u dužničko ropstvo.

Dakle, nije Kinezima toliko stalo da povedu preko BRICS-a u novi svet Zambiju i Bangladeš, već da se šire u evro-američkoj zoni. Tu je novac i globalni uticaj.

Mi ističemo da Pekingu mnogi prigovaraju to što on ne sklapa ugovore sa državama javno i nakon pobeda na međunarodnim konkursima već bilateralno, pri čemu on ne objavljuje ni tekstove sporazuma. Njegovi sporazumi ne dozvoljavaju ni zemlji primaocu kredita i infrastrukturnog projekta da upozna narod sa sporazumnim odredbama.

Otuda su ne samo javnost u Srbiji, već i građani i poslanici u parlamentu Crne Gore, uvereni da ne znaju za ugovorne propozicije sa Kinezima niti su mogli da savetima poboljšaju njegovu sadržinu. Takvi ugovori često vode optužbama da su vrednosti projekata ,,napumpane“ i da obuhvataju korupciju potpisnika. Taj tajni karakter kineskog poslovanja se svakako ne bi mogao lako održati u BRICS-u. Otuda razumemo zašto se Si Đinping nije naljutio na Putina što želi nastavak bilateralnog sporazumevanja i što okleva oko zajedničke valute, iako nijednog trenutka ne sumnjičimo kinesku stranu za nečasno poslovanje.

KO ZNA U CRNOJ GORI ZA SADRŽAJ UGOVORA

Izgleda da javnosti u Crnoj Gori nisu poznate odredbe ugovora između Krivokapićeve vlade sa dve američke i jednom francuskom komercijalnom bankom kojim se Crna Gora spasla bankrotstva zbog nesposobnosti da u julu 2021. godine isplati dospelu ratu za kredit za izgradnju auto-puta Bar - Srbija.

Crna Gora, jednostavno, ne može da zaradi dovoljno novca da isplati nesmotreno uzet veliki kineski kredit. Vlada Crne Gore je pokušala 2009. godine da preko internacionalnog tendera pribavi finansijera i izvođača za put Bar - Srbija, ali ih nije dobila. Okrenula se Kinezima u zatvorenim razgovorima i uzela previše novca, tako da joj je po proceni MMF-a iz 2019. godine državni dug u odnosu na društveni proizvod otišao na 89 odsto umesto da bude 59 odsto.

I Podgorica je zato uzela novi kredit od američko-francuskih banaka, kojim je Kinezima isplaćena rata za deonicu Bar - Boljare uz, navodno, smanjenje kamate hedžing trikovima. To je, doduše, dobro, i dobro je što je pod verovatno Spajićevom zaslugom preciziran crnogorski dug utvrđivanjem kursnog odnosa dolara i evra.

To je neshvatljivo propustila da učini Đukanovićeva vlada. I to je zbog pada eura u odnosu na dolar (kredit je Podgorica uzela od Kineza u dolarima) povećalo crnogorski dug za preko 100 miliona dolara. Godinu kasnije, u 2022. godini, je pušten u promet put Bar - Boljare. Ali da li je zaista koruptivno ,,naduvan“ crnogorski dug Eksim banci prema Kini, to, za sada, ne znamo.

I neshvatljivo je da je Đukanovićeva vlada dozvolila da se arbitraža u slučaju spora sa Pekingom izvede u Kini a ne u Evropi, u kojoj je švajcarska arbitraža uobičajeni deo nepristrasnog odlučivanja o sporu.

KINESKI PROGRAM ,,POJAS I PUT“

Dva su se mišljenja obrazovala oko suštine kineskog programa ,,Pojas i put“: prvi, da se tu radi o legitimnom nastojanju Kine da svojim novcem prodire u dužničke zemlje i da im uz uobičajenu novčanu nadoknadu izgrađuje puteve, mostove, tunele, železnicu, aerodrome, luke, kontejnerske terminale i druge infrastrukturne objekte; drugi, da nuđenjem većih kredita dužničkim zemljama od njihove moći da ih vrati, uzima zbog bankrotstva tih zemalja kolateral: luke, rudnike, zemljište, koncesione poslove i drugo, i tim putem obnavlja neokolonijalizam zapadnih sila upadajući u njihova bivša područja u zemljama u razvoju.

Ova druga koncepcija se smatra podmuklom. Dokaz za nju vide Brenon i Fukujama u dužničkom ropstvu i dužničkom riziku Demokratske Republike Kongo, Venecuele, Šri Lanke, Zambije, Argentine, Ekvadora, Etiopije, Kenije, Surinama, Bangladeša i drugih država. Oni su izričiti da je Crna Gora svesno uzela neisplativ i koruptivan kredit od kineske Eksim banke u korist političke elite.

Otuda, za istaknutu okolnost, ne može moralnu odgovornost snositi jedino Peking – ukoliko ona uistinu postoji, već i pohlepne vlade i režimi koji taj novac uz korupciju ministara uzimaju za sebe, ostavljajući narednoj vladi i narodu da vadi „kestenje iz vatre“ dizanjem poreza, devalvacijom valute, zamrzavanjem plata u javnom sektoru i uzimanjem na kolenima reprogramskih kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, briselskih fondova i komercijalnih banaka. Upravo se ovo drugo dogodilo Crnoj Gori, jer je „pohlepno“ uzela neisplativ kredit, a potom je uzaludno molila MMF i Brisel da joj daju novac da ratu isplati Kinezima bez bankrotstva. To MMF nije hteo. Na kraju je Crna Gora osigurala jemstvo od privatnih banaka. Cena tih banaka za spasavanje Crne Gore nije poznata. Neko to ipak zna, pitajte Spajića.

IZBOR SPAJIĆEVE VLADE

Evropa je tada, pre dve godine, postavila pitanje Crnoj Gori na koji ova do danas nije dala jasan odgovor: ako vi hoćete u Evropu, onda su za vas i druge putnike sa Balkana ka nama odobreni namenski krediti i bespovratne stimulacije od najmanje 10 milijardi eura, a preko Evropske banke za razvoj i pristupnih fondova mnogo više. Da ne govorimo o fondovima za restrukturalizaciju vaše privrede i specijalističku integraciju sa našom .

To BRICS nema. On, u stvari, nema ništa. On je „brbljaonica“ – da kažemo Lenjinovim stilom. Brisel je poručio da on nije protiv toga da od Kine uzimate kredite i gradite infrastrukturu – to činimo i mi u Briselu, čak i Amerikanci to čine iako je kod njih udeo kineskih infrastrukturnih investicija svega 0,8 odsto - ali je neuputno da svoju ekonomiju prelivate kineskim kreditom koji ne možete da vratite a da od nas zahtevate da vas obeštetimo.

Možda mnogi među osećaju, na neki neshvatljivi način, da će buduća Spajićeva vlada morati da se upusti u izbor puteva Crnogoraca ka sreći: ili će ići sa Rusijom, Kinom, Etiopijom, Dodikom, Vulinom i nikšićkim srednjim prstom u Johanesburg – na jednoj strani, ili sa Evro-Amerikom, J. Korejom, Australijom, Novim Zelandom, Švajcarskom i drugima - na drugoj.

No, nije to tako oštro, jer svi želimo jedni ka drugima. Tako će, valjda, i biti.