Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt izjavio je da je postojala ozbiljna opasnost da se već 2027. godine održi referendum o otcjepljenju Rs, ali da su političke promjene u Srbiji smanjile mogućnost realizacije takvog scenarija. Istovremeno je upozorio da ideja secesije nije definitivno napuštena.
Schmidt je o političkoj situaciji u BiH govorio na skupu održanom 11. novembra u Berlinu, u organizaciji Evropske akademije Berlin i Fondacije Gustav Stresemann, o čemu je 12. novembra izvijestio Deutsche Welle.
Diskusija pod nazivom „Dejton i njegove posljedice: Evropski mirovni poredak na zapadnom Balkanu“ održana je u Evropskoj kući, nedaleko od Brandenburških vrata, u okviru manifestacije Berlin Freedom Week 2026.
Skup je bio posvećen političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini nakon oktobarskih izbora, budućnosti Dejtonskog mirovnog sporazuma i mogućem utjecaju promjena vlasti u Srbiji na odnose između Sarajeva i Banje Luke.
Schmidt, koji je dužnost visokog predstavnika napustio u junu ove godine, ocijenio je da je mogućnost otcjepljenja Rs danas manja nego ranije, ali da takav politički cilj nije potpuno napušten.
„Pitanje secesije nije u potpunosti skinuto s dnevnog reda. Ipak, smatram da su se smanjile mogućnosti za ostvarivanje političkih ciljeva putem teme secesije“, izjavio je Schmidt za Deutsche Welle.
Naveo je da je ranije postojala značajna opasnost od organizovanja referenduma o otcjepljenju Rs već naredne godine. Međutim, izrazio je uvjerenje da stanovništvo tog entiteta ne bi podržalo takvu inicijativu.
Schmidt je posebnu pažnju posvetio političkim promjenama u Srbiji i njihovom mogućem utjecaju na Bosnu i Hercegovinu.
Na pitanje bi li se politički preokret kakav se dogodio u Srbiji mogao ponoviti i u BiH, izrazio je određenu skepsu, ukazujući na razlike u organizovanosti civilnog društva.
„Srbija ima znatno snažnije civilno društvo. Bosna i Hercegovina u tom pogledu nije homogena, a čak ni mladi nisu ujedinjeni; ipak, vidim određene mogućnosti“, rekao je Schmidt.
Govoreći o evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine, bivši visoki predstavnik upozorio je da zemlja gotovo ne ostvaruje napredak prema članstvu u Evropskoj uniji.
Pozvao se na najnoviji izvještaj Evropske komisije, u kojem su iznesene ozbiljne primjedbe na provođenje reformi, ali je posebno izdvojio izvještaj Ujedinjenih nacija povezan s produženjem mandata misije EUFOR Althea.
Prema njegovim riječima, činjenica da se međunarodno vojno prisustvo i dalje smatra neophodnim za očuvanje mira predstavlja ozbiljan problem za evropske ambicije BiH.
„Nijedna zemlja ne može postati članica Evropske unije ako UN utvrde da ona predstavlja prijetnju po međunarodni mir“, izjavio je Schmidt, iznoseći vlastitu ocjenu prepreka na evropskom putu BiH.
Tokom panel-diskusije o evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine govorio je i Niels von Redecker, šef odjela za zapadni Balkan u njemačkom Saveznom ministarstvu vanjskih poslova.
Njegova ocjena bila je da se BiH nalazi među državama kandidatkinjama koje su najudaljenije od članstva u Evropskoj uniji.
„Imamo zemlje koje se nalaze u prvoj ladici procesa proširenja, kao što je Crna Gora. Bosna i Hercegovina nije čak ni u drugoj ladici, ona je u trećoj“, rekao je von Redecker.
Ambasador Bosne i Hercegovine u Njemačkoj Damir Arnaut govorio je o političkim blokadama koje sprečavaju provođenje reformi i usklađivanje domaćeg zakonodavstva s evropskim standardima.
Arnaut je upozorio da pojedini političari imaju lični interes da Bosna i Hercegovina ne napreduje prema članstvu u Evropskoj uniji jer bi provođenje reformi moglo otvoriti pitanje njihove odgovornosti.
„Mnogi od njih ne žele EU, jer bi se u tom scenariju morali suočiti s istragama, a možda bi čak završili i u zatvoru“, izjavio je Arnaut.
U panel-diskusiji, koju je moderirala Dženeta Karabegović s Univerziteta u Salzburgu, učestvovali su Schmidt, Arnaut i von Redecker. Uvodno obraćanje održala je Barbara Gessler, šefica Predstavništva Evropske komisije u Njemačkoj.
Tokom razgovora s publikom otvorena su i pitanja saobraćajnog povezivanja Bosne i Hercegovine s ostatkom Evrope, kao i mogućnosti pokretanja projekata koji bi doprinijeli trajnom pomirenju unutar zemlje.
