Piše: Sead Numanović
Bit će puno analiza izbora za Evropski parlament.
Iz svakojakih uglova.
Jedno je već sigurno, Evropa skreće (oštro) na desno!
Nije to vidljivo po rezultatima klubova Identiteta i demokratije (ID) i Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), koliko po mainstream-u evropske politike.
Evropska narodna stranka (EPP) zabilježila je iznenađujući uspjeh povećavši za sada već 9 zastupnika svoj klub.
Konzervativni Evropljani ostaju najsnažnija politička grupacija.
U toj porodici je HDZ Hrvatske, na primjer.
EPP je nominirao Ursulu von der Leyen za još jedan mandat na čelu Evropske komisije.
Vidjet ćemo hoće li se to i desiti. Ne bi bilo prvi put da EPP nominira jednog, a izabere drugog kandidata.
Zašto je ova priča nama uopće bitna.
Politico.eu, portal koji jako dobro prati dešavanja u evropskim institucijama, već je u više navrata, pozivajući se na dobro informirane izvore, navodio da bi Andrej Plenković, premijer Hrvatske, mogao (iznenada) zasjesti na tu poziciju.
Sama ta najava već dovoljno govori o stanju svijesti evropskih narodnjaka.
Uz to, u Evropski parlament ponovo su, u klubu EPP-a jedan Tomislav Sokol i pronansirana Željana Zovko. Samo rijetki ekstremni desničari Evrope mogu im parirati u stavovima!
Za Bosnu i Hercegovinu, ali još više za Ukrajinu i Crnu Goru, kao vodeće kandidate u integracijama u EU, jedno od najvažnijih pitanja bit će ko će biti novi komesar za proširenje.
Prema ranijim najavama, taj portfolio sada žele neke od "jakih" država EU.
Njemačka, ako Von der Leyen dobije još jedan mandat, nema pravo na još jednu poziciju u Evropskoj komisiji.
Francuska je politički žestoko uzdrmana.
Nakon žestokog poraza koji je doživio od Nacionalnog pokreta Marine Le Pen, predsjednik te države Emmanuel Macron podnio je ostavku. Parlament je raspušten i zakazani su prijevremeni izbori.
Ekstremno desni Nacionalni pokret vodeća je politička snaga u Francuskoj.
Šta ako dobije izbore i za državni parlament? I Marine Le Pen sjedne u Evropsko vijeće, zajedno sa Viktorom Orbanom (s kojim se kao baš i ne slaže).
Tamo je već čeka još jedna krajnja desničarka, Giorgia Melone, premijerka Italije.
Njoj bi trebao biti blizak i novi premijer Holandije Dick Schoof.
Stranka islamofoba Geerta Wildersa nije tako dobro prošla na evropskim izborima, kako se najavljivalo u anketama javnog mnjenja.
Ali jeste upeterostručila broj svojih zastupnika u Evropskom parlamentu - sa jednog 2019. na čak 6 sada! Prije toga, na nacionalnim izborima napravio je iznenađenje osvojivši čak 37 mjesta, odnosno 20 više nego u prethodnom sazivu.
U Austriji je najviše glasova dobila Slobodarska stranka. I ona je ekstremno desničarska.
Isto važi i za Sloveniju gdje je Slovenska demokratska stranka Janeza Janše vodeća.
