Piše Hamza Višća
Iz dnevno-političkih razloga(čitaj oktobarskih izbora), svi su se izredali da prigovaraju aktuelnoj vlasti – što nas nema u ovogodišnjoj deklaraciji NATO-a
Najlakše bi mi bilo napisati da je o NATO samitu, nedavno održanom u Ankari, u ovdašnjim pisanim i elektronski medijima, na društvenim mrežama i portalima, rečeno sve. Ali nije baš tako. Kolege analitičari, a pogotovo političari su se prevashodno bavili činjenicom da u ovogodišnjoj deklaraciji Samita šefova država ili vlada članica Alijanse, nema Bosne i Hercegovine, ni imenom, ni prezimenom. I fakat, to je tako. Ali i lanjska deklaracija iz Haga, je bila gotovo ista, pet tačaka i nigdje Bosne. Lani, niko nije reagovao na taj „nedostatak“ Deklaracije. Ovoga puta, iz dnevno-političkih razloga(čitaj oktobarskih izbora), svi su se izredali da prigovaraju aktuelnoj vlasti – što nas nema. Žestini kritike je doprinijela i sama vlast. Od januara do juna ove godine, vlast nam je barem tri puta tvrdila „da smo već dio sigurnosnog sistema NATO-a“, odnosno da nam „poziv za punopravno članstvo, samo što nije stigao“, kao da je poslan poštom manjeg entiteta, pa kasni. Interesantno je da se ni vlast nije branila od izraženih kritika, nadajući se da je za svaki skandal tri dana dosta.
Švedska i Finska su sada punopravne članice
Budimo realni, i prošle i ove godine, NATO se bavio sobom i svojom ruiniranom sposobnošću da odvrati potencijalnog agresora i po potrebi odbrani milijardu svojih građana, ili barem ono pola milijarde na evropskom tlu. SAD i Kanadu, teško da bi ko napao. Mada se Grenlandu štuca, teško je povjerovati da će NATO napasti svoje.
Budimo realni, NATO je značajno jači za činjenicu da su Švedska i Finska sada punopravne članice, i da je broj evropskih nečlanica gotovo spao na prste dvije ruke (Austrija, Švicarska, Irska, Malta, Kosovo, Srbija, Moldavija, Ukrajina i BiH). Donesena Deklaracija je potvrdila da je Ukrajina već dio sistema kolektivne sigurnosti Evrope, a ne mi. Na Kosovu su NATO snage. Moldavija je blizu ujedinjenja sa Rumunijom, a Srbija vodi strateške pregovore sa SAD. Švicarska i Austrija su neutralne, ali solidarne sa evropskim zemljama kada je u pitanju odbrana. U istoj poziciji su Irska i Malta. Ostaje samo Bosna i Hercegovina, čiji su stvarni napori da ispuni uslove za punopravno članstvo minimalni i nedovoljni za bar jednu rečenicu u Deklaraciji NATO samita.
Zašto smo uopšte, redovno spominjani?
Budimo realni, teško je naći razloge zašto smo bili redovno spominjani u ranijim deklaracijama, posebno u posljednjih 15 godina, kada se malo toga uradilo na modernizaciji strukture, naoružanja i opreme Oružanih snaga BiH, a gotovo ništa na ranije zahtijevanom ulaganju u odbranu(2% BND), sveukupnom odbrambenom sistemu BiH, poštivanju ljudskih prava, nezavisnom tužilaštvu i sudstvu, sajber i opštoj sigurnosti, efikasnosti javne uprave i u krajnjoj liniji vanjskoj politici nedovoljno fokusiranoj na dobrosusjedske odnose.
Osobno sam u više navrata izražavao očekivanja da nas NATO izostavi iz ovih deklaracija, ako eto nije kadar da nam saspe u lice ocjenu – danas ste manje spremni za ulazak u NATO nego 2006.godine, kad ste ušli u program Partnerstvo za mir. Predugo se hvalite uspješno reformom odbrane, a tada ste samo stavili oružane snage u zakonski okvir. U međuvremenu, niste načinili nijedan korak ka efikasnijim, bolje opremljenim i pouzdanijim Oružanim snagama. Sistem odlučivanja u izvršnoj, ali i zakonodavnoj vlasti države BiH bi opteretio sistem donošenja odluka u Alijansi, a mi to ne smijemo dozvoliti. Priznajemo, dobar ste partner u misijama podrške miru, gdje do izražaja dolaze kvalitetni ljudski resursi vaših oružanih snaga, ali to nije dovoljno, tim prije što ostali dio snaga nije adekvatno struktuiran, organizovan, opremljen, niti popunjen. Od aktivne rezerve, ni traga ni glasa. I da, sistem odbrane vam je isparcelisan. Namjenska industrija i Ministarstvo odbrane kao da nemaju dodirnih tačaka, a da ne spominjemo ostale strukture koje bi trebale učestvovati u sistemu odbrane. Zato je vrijeme da vam partnerski cilj bude – Strateški pregled odbrane, koji bi uz aktuelniju Sigurnosnu politiku BiH poslužio kao osnova napredovanja u MAP-u(Akcionom planu za članstvo u NATO). U NATO ulazi država, a ne samo vojska.
