Vlasti u Srbiji ne dele stav SAD da direktora BIA-e Aleksandra Vulina treba sankcionisati, ali uprkos tome zadržali smo dobre odnose, kaže ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil u intervjuu za Glas Amerike. Osim o sankcijama Vulinu, američki diplomata govorio je i o sankcijama Rusiji, kritikama parlamentaraca u vezi sa aktuelnom politikom Zapada prema Srbiji, situaciji na Kosovu i zbog čega je tvitovao snimak koji su mnogi videli kao kontroverzan - u kojem se pojavljuje i vlasnik televizije Pink.
Glas Amerike: Predsednik Srbije, gospodin Vučić, se sastao sa ukrajinskim predsednikom, gospodinom Zelenskim i rekao je da su imali „dobar i otvoren razgovor“. Sinoć smo, pak, čuli vest koju su preneli srpski mediji pozivajući se na jedan ruski medij, da je Vučić insistirao da se u zajedničkoj deklaraciji lidera zemalja Zapadnog Balkana sa samita u Atini ne nađe poziv za uvođenje sankcija Rusiji. Da li to vidite kao Vučićev akt balansiranja?
Hil: Moraćete da pitate gospodina Vučića, ali naša pozicija je veoma jasna: svi treba da se priključe sankcijama Rusiji, posebno zemlje koje teže da se pridruže EU. Mislimo da je to ispravna stvar. Mnoge male zemlje su uvele sankcije iako im to nanosi štetu, ali su to ipak uradile jer je to u višem interesu i u interesu veće grupe kakva je EU. Voleli bismo da Srbija uradi isto i da to bude deo njenog puta ka evro-atlantskom sistemu. Kada je reč o sastanku sa Zelenskim, ja sam bio ekstremno zadovoljan kada sam video da su srpski i ukrajinski predsednik seli da razgovaraju. Srbija i Ukrajina imaju dugu istoriju, uvek su se dobro slagale, imale dobre odnose, i zato mislim da je važno što su se sreli, razmenili mišljenja i razgovarali o tome šta budućnost donosi. Jer, biće promena, ovaj rat neće trajati zauvek i videćemo kako će se stvari razvijati. Ali, verujem da su protekli meseci bili važni za narod u Srbiji da vidi kakva je zaista Rusija, i da Srbija treba da se pomeri zapadno, ka evro-atlantskim sistemima.
Glas Amerike: Govoreći o pristupu Srbije Zapadu i Rusiji – SAD su nedavno uvele sankcije direktoru Bezbednosno-informativne agencije Aleksandru Vulinu, čoveku koji ima bliske veze sa Rusijom. Jeste li razočarani što on i dalje sedi na mestu direktora srpske tajne policije, kao da se ništa nije desilo?
Hil: Ne volim što na početku ovog razgovora moram da govorim o stvarima oko kojih se ne slažemo sa srpskim vlastima, ali da, imamo problem sa njim, sa njegovim opredeljenjem, i naš je stav da ga treba sankcionisati. I vidim da taj stav ne dele vlasti u Srbiji, ali naš je stav veoma jasan… Razočaranje znači da nisu ispunjena vaša očekivanja. Ja bih rekao da sam realista i radim svoj posao, a moj posao je da promovišem bliske veze SAD i Srbije, kao i da dve zemlje budu na istoj strani.
Glas Amerike: Gospodin Vučić često govori da su sankcije uvedene samo zbog bliskih veza Vulina sa Rusijom i zato što Srbija nije uvela sankcije Moskvi. I da su ostali navodi – o trgovini drogom, oružjem i korupciji, sekundarni ili neosnovani. Šta kažete na to?
Hil: Želim da kažem da smo mi uveli sankcije gospodinu Vulinu samo zbog gospodina Vulina, a mislim da smo generalno održali dobre odnose. Sankcije nisu protiv institucije, već pojedinca. Ovo je proces koji se dešava u Vašingtonu, ne u ambasadi, ali prema onome što ja razumem to je bio fer proces, gde su uzete u obzir različite aktivnosti i odluka je doneta... Uveravam vas da ljudi koji o tome odlučuju u Vašingtonu rade to sa punom pažnjom, razmatraju dokaze i na osnovu toga donose odluke.
Glas Amerike: Nekoliko desetina parlamentaraca iz SAD i evropskih zemalja apelovalo je u pismu na Zapad da promeni politiku prema Srbiji, tvrdeći da je aktuelna ne funkcioniše i da je zapadni pristup Vučiću „mek“ u kontekstu Kosova. Smatrate li vašu politiku uspešnom ako uzmete u obzir da je situacija na Kosovu eskalirala nekoliko puta u proteklih godinu dana, da Srbija nije bliža EU, da se ne primenjuju ni Ohridski sporazum ni evropski predlog o Kosovu? Gde je tu uspeh?
Hil: Prvo, ne kreirate politiku zbog uspeha, nego zato što je ispravna. Kada formulišemo politiku, vagamo naše interese i ideju da li je to prava stvar koju naša vlada može da uradi. Naravno da bismo voleli da se Briselski dijalog odvija mnogo brže, podržavamo gospodina (Miroslava) Lajčaka jer mislimo da je to pravi pristup. I voleli bismo da vidimo dogovor zasnovan na formiranju Zajednice srpskih opština, kako bi Srbi na severu Kosova znali koja su pravila igre i kako će izgledati njihovi životi, to nam je veoma važno. Mi priznajemo Kosovo i voleli bismo da se pridruži međunarodnim organizacijama jer mislimo da je to najbolje za Kosovo, ali i za stabilnost regiona. To je naša politika, i mislim da je ispravna bez obzira na to da li je uspešna ili ne. Igra nije završena.
Glas Amerike: Šta kažete na konstatacije da Vučić destabilizuje region? Ministar odbrane Srbije je nedavno rekao da bi Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori moglo da se „obije o glavu“ priznanje Kosova, što su neki u Crnoj Gori protumačili kao pretnju. Smatrate li to pokušajem destabilizacije regiona?
Hil: Ne vidim to kao pokušaj destabilizacije regiona i svakako ne mislim da je gospodin Vučević hteo da ga tako razumeju. Svakako bih voleo da vidim bolje odnose među balkanskim zemljama i mislim da je Otvoreni Balkan dobar korak u tom pravcu, kao i Berlinski proces...Voleo bih da vidim više podrške od strane drugih zemalja u regionu, ali i od strane Zapada gde svi razumeju da ove zemlje moraju da sarađuju i da će tako biti bolji partneri ili članovi EU.
Glas Amerike: Devedesetih je Zapad imao oštriji pristup prema Srbiji. Upoznali ste i Slobodana Miloševića, sada radite sa Vučićem, možete li da ih uporedite, da kažete sa kim je lakše sarađivati?
