Knaus: Dodik se interesirao za kantonizaciju RS

Razgovarao: Sead Numanović

„Bosna i Hercegovina će uvijek biti država. Niko nikada neće podržati njen raspad, podjelu...

Nema i neće biti podrške za ove lude planove koji cirkuliraju.

Niko nije podržao komadanje BiH čak ni kada je entitet Republika Srpska imala veliku armiju i sve što je uz to išlo. Pa neće ni sada. Niti će ubuduće“, poručuje prvi čovjek Inicijative za evropsku stabilnost (ESI), Gerald Knaus.

Ova je organizacija prije 17 godina predložila ukidanje entiteta F BiH.

„Niko tada nije bio protiv. Svi su, na ovaj ili onaj način, bili „za“. Uključujući i Milorada Dodika.

Naravno, prošlo je 17 godina, dosta se toga promijenilo.

No, siguran sam da ni danas ni on, niti bilo ko u BiH, ne bi imao ništa protiv da se provede jedna smislena, postepena reforma ustavnog sistema zemlje, da se Ustav promijeni.

Kada smo predložili da se ukine entitet F BiH i dio ovlasti prenese na kantone, a drugi dio na državu BiH, te da se stvori federalna BiH, nismo naišli na istinska protivljenja.

Imao sam o tome razgovor s Dodikom. Posjetio sam ga u Laktašima.

On je tada bio zainteresiran za kantonizaciju RS.

Taj entitet se ne bi ukidao, ali je Dodik razgovarao o dva kantona – jedan na istoku, drugi na zapadu BiH. On to nije nikada javno govorio. Možda me sada i demantira, ne bih se iznenadio.

Ali, jako ga je zanimalo.

Rekao je - ako BiH ima 10 kantona, tu je i Brčko, za njega bi bilo „ok“ da i RS ima dva.

Iskreno, ne znam koliko je bio ozbiljan. No, jeste ga zanimala ta ideja“, kaže Knaus za politicki.ba.

On je uvjeren da preustroj BiH, kako bi postala funkcionalna federalna država i sada je sasvim realna opcija.

„Iako cirkuliraju svakovrsni prijedlozi. Iako iz nekih – primarno srpskih - izvora možemo čuti svakojake opasne ideje, ono što je u realnosti tiče se postepenog građenja funkcionalne federalne države“, naglašava Knaus.

Stalno ponavlja da se o BiH uporno plasira netačna i nepoštena slika komplicirane propale države.

„Od 1989. godine, kada su prestali sukobi u Sjevernoj Irskoj, sagrađeno je više „zidova mira“ koji tamo dijele katolike i protestante. To u BiH ne postoji. Koliko god narativ bio takav, nikome ne pada na pamet da zida zidove i dijeli ljude.

Imate svake četiri godine izbore.

U svakoj federalnoj, multietničkoj državi nekad je formiranje vlasti komplicirano. BiH nije ništa lošija od drugih u tome. Štaviše.

Nedavno sam gledao, imate 11 premijera iz sedam različitih stranaka.

Meni jako smeta taj diskriminatorski i pogrešan stav Evropske unije prema BiH.

Bosna i Hercegovina ima sva prava, sve je uradila, da bi mogla i morala biti tretirana na isti način kao Srbija i Crna Gora“, navodi on.

Knaus se prisjeća da je ideja ESI-a o ukidanju entiteta F BiH, prihvaćena i od stranaka bosanskih Hrvata.

„HDZ i Dragan Čović tada su govorili da je to jako dobra ideja. Oni su javno odbacivali priče o „trećem entitetu“.

I sada mislim da oni o tome istinski ne razmišljaju.

Znaju da bi takvo što imali užasne posljedice po bh. Hrvate koji bi bitno pojačali odlazak iz BiH.

Rat je završen prije 26 godina, a Hrvati su ostali u Vitezu, Zeničko-dobojskom kantonu, Travniku... Njima „treći entitet“ ne donosi nikakve prednosti.

Odista, ne vidim da će se iko ikada, uključujući bh. Hrvate, složiti u vezi tog entiteta“, kaže Knaus.

Ponavlja da EU pravi krucijalnu grešku diskriminirajući BiH.

„Rješenje i za Unuju i za BiH je da vaša država bude integrirana u sve u EU, gdje je to moguće.

Pogledajte, EU je isključila zapadni Balkan, odmah na početku, iz nekih bitnih segmenata borbe protiv pandemije koronavirusa. A odmah su u sve uključili Island i Norvešku.

U EU imate stotine hiljada ljudi porijeklom s zapadnog Balkana, koji žive i rade u Njemačkoj, Švedskoj, Austriji... Ti ljudi posjećuju svoje porodice na Balkanu, oni im dolaze u posjete...

Nikako ne razumijem logiku isključenja Balkana, a uključenja Islanda i Norveške, na primjer.

Unija je, dakle, nepoštena prema vašem regionu, a pogotovo prema BiH“, stav je prvog čovjeka ESI-ja.

On, nadalje, skreće pažnju na ponašanje američke administracije pod Joe Bidenom.

„Oni napuštaju Afganistan koji ih je koštao hiljada milijardi dolara. U njemu su izgubili priličan broj svojih vojnika. Ali, napuštaju ga.

Zapadni Balkan Biden neće napustiti.

No, isto tako, neće ništa bitno uraditi osim u dva slučaja – da se nešto vrlo dramatično desi ili ako mu se ponudi neka dobro osmišljena i realistična reforma sistema funkcioniranja BiH“, kaže Knaus.

Naglašava da razgovori o promjenama Ustava BiH trebaju biti bazirani na realnim premisama i spremnosti za kompromis.

„Maksimalistički zahtjevi odraz su uvjerenja da ili ne želite istinski ikakve promjene ili ne vjerujete da drugi to hoće. Pa gurate maksimum i ne dese se nikakve promjene. Posebno ne nabolje“, zaključuje on.