Poznati aktivnist i ogorčeni protivnik režima Aleksandra Vučića, Čedomir Stojković na svom je X-nalogu objavio oštru analizu srbijanske opozicije.
Politicki.ba njegov post prenosi u cjelosti.
"Do propasti svih dosadašnjih protesta nije dovelo ono što se događalo na protestima, već ono što se događalo pre njih.
Odbijanje preuzimanja odgovornosti za najvažnije političke odluke (Kosovo, EU, NATO, BiH, Crna Gora), eksluzivnost opozicionih političara, skoro nikakva inkluzivnost za pojedince i grupe sa strane godinama, nesposobnost okupljanja različitosti već samo istomislećih, proganjanje onih sa kojima se dominantne opozicione grupa ne slažu, nepostojanje političke doslednosti, politička lenjost zbog koje građani nemaju stabilnu veru u promene i poverenje u nosioce tih promena. Ukupno ponašanje koje ne bi dalo rezultate ni da je protivnik slab. A ovaj protivnik je jak i ume da višestruko iskoristi i zloupotrebi svaku grešku.
Ni ovaj put nije drugačije. Režim je preživeo sve prethodne proteste, uključujući prolećno/letnje, koji su bili daleko veći i motivisaniji.
Režim je uspeo da ubedi i USA da promena režima bi vodila političkom haosu u Srbiji a time potencijalnom bezbednosnim haosu na Balkanu, i u tome je režimu DIREKTNO pomogla opozicija svojim miloševićevsko/radikalskim izjavama o Kosovu, ali i o drugim temama kao što je NATO i EU.
Zbog svega toga pojedini (ne svi, i nadam se ne većinski) krugovi na Zapadu su mišljenja da je bolje imati interesnu ali predvidivu saradnju sa antidemokratskih režimom nego imati novu vladu čija politika je potpuno nepoznata i neizvesna, jer ako se i čuje javno: politika jedne opozicione političke grupacije je suprotna politici druge opozicione grupacije.
Kontinuirano građenje koherentne politike u regionima sa bezbednosnim izazovima jeste aksiom temelja političkog života.
Srpska opozicija ovo ne razume. Gotovo nikakvu političku edukaciju nema, kratkovida je, nekoherentna i nevoljna da gradi politiku (jer politika se gradi godinama).
Četri godine pre nego što je došao na vlast, Aleksandar Vučić je obilazio prestonice sveta prezentujući novu politiku koju želi da ponudi, a koju Tadić nije imao hrabrosti da ponudi. Vučić je to učinio lažno i neiskreno. Ili, barem, ako ćemo biti pošteni - polulažno i poluiskreno, jer neke stvari koje su svetu važne za ovaj region on je ipak uradio. To je radio neiskreno i brojne svoje političke poteze je falaifikovao uz pomoć Kremlja kojem je lojalan i koji mu u tome kao svom agentu pomaže. Ali bez obzira na to on ima svest o tome šta je potrebno učiniti da bi mu Zapad, ranije, bio saveznik, a da mu danas ne bi bio neprijatelj.
Opozicija pojma o tome nema. Nedorasla, infantilna, nikada jednu geopolitičku knjigu nije pročitala, bez ikakve ideje kako se odluke na Zapadu donose, koliko dugoročno i sa kakvim složenostima.
Zato je ova opozicija najgora opozicija u istoriji svih srpskih opozicija. Oni misle da je za promene dovoljna njihova samodovoljnost i da se savezi mogu graditi bez postojane i jasne politike.
