"I kad bi planulo u Bosni, planulo bi preko noći..."

„A o ujedinjenju' srpskog sveta' govore oni koji su ga razjedinili. 'Srpski svet' je bio ujedinjen od Alpa do Soluna, u onoj državi koja se zvala Jugoslavija, kao što je bio ujedinjen i bošnjački, hrvatski i makedonski, to je bila divna država, to je bila 'balkanska Amerika'. I glavne ubice te države, sada zagovaraju da se na njenim ruševinama, po uzoru na Hitlera, odnosno ruskog svijeta, ujedinjuje nekakav 'srpski svet'. Mi smo doživjeli najveće nacionalno poniženje i sramotu - početkom maja kada je patrijarh srpski u razgovoru s ruskim predsjednikom i patrijarhom, kad su izrazili neskrivenu sreću zbog pobjeda nad Ukrajinom i ujedinjenja ruskog svijeta, rekavši da čeznu za time da i 'srpski svet' postane dio toga ruskoga svijeta“, kazao je on.

Odgovorio je Drašković i na pitanje je li svoju krizu iz Srbije Aleksandar Vučić prebacio u Bosnu i Hercegovinu.

„Ne znam ja šta on podržava, šta ne podržava. Jer je najčešće situacija kontradikcija. Podržava se Dejtonski sporazum, teritorijalna cjelovitost i integritet Bosne i Hercegovine. A istovremeno se podržava politika Milorada Dodika koja otvoreno zagovara rušenje te države kojoj mi poštujemo i teritorijalni integritet i suverenitet. Dakle, to je jedan stav za koji ne možete reći da je protiv Bosne ni da je za očuvanje države Bosne“.

Ocijenio je i da Dodik i Vučić ispunjavaju program koji se piše u Kremlju.

„Nikome u Evropi, pa ni u Vašingtonu, nije u interesu da se ponovno zapali Balkan. Naprotiv, svima je u interesu nekakvo pomirenje, uključenje u euroatlantske integracije čitavog ovog regiona bivše Jugoslavije. Jedino to nije u interesu sadašnjoj hunti u Kremlju. Otvaranje balkanskog fronta itekako bi odgovaralo imperijalnim ambicijama toga režima koji na nišanu ne drži samo Ukrajinu. Jednostavno bi pažnja i Evrope i svijeta uveliko bila okrenuta ka Balkanu, s obzirom da smo mi dokazali, svi skupa, da smo za nesreću izuzetno talentovani. I kad bi planulo u Bosni, planulo bi preko noći. I u Makedoniji, i na Kosovu, i u Crnoj Gori“, objašnjava on.

Pojasnio je i kako vidi rasplet situacije u 'borbi' između institucija Bosne i Hercegovine i Dodika.

„Ma, ne mogu da vidim ništa. Zato što znam Dodika koji mi je govorio krajem 90-ih i početkom 2000-tih da treba hitno, hitno, hitno, ali da se opiru Bošnjaci i Hrvati - Bosna i Hercegovina da preskači sve prepreke i uđe u članstvo NATO-a. Dakle, koji je govorio da je on pisao Dejtonski sporazum, ne bi bolji sporazum mogao da napiše od Dejtonskog sporazuma. Koji mi je govorio Dejtonski sporazum, naravno, nije Ustav. To je okvirni sporazum o miru. Ovaj Dodik danas, možda to nije on. Možda se vratio iz Moskve neko drugi koji liči na njega. Šalim se, naravno. Ne vjerujem da je većina Srba, i ne znam stanje u Rs, ali ono koliko ga znam, većina naroda je i protiv pomisli da se tamo obnovi zlo“.

Prošle godine je u Ujedinjenim narodima usvojena Rezolucija o genocidu u Srebrenici. Na pitanje može li ta Rezolucija biti opomena narodima, kaže:

„Ne može. Zato što je danas stanje u svijetu takvo da ni nirnberške presude ne znače ništa. Jeste jako dobro da se svake godine obilježi, toga jula, i sve podsjeti na taj zločin, ali istovremeno nema nikakve reakcije na negiranje onoga što je utvrđeno presudom dva međunarodna suda“.

Kaže i da oni koji su počinili genocid imaju ime i prezime. Nije ime i prezime Srbija, nije ime i prezime srpski narod, naveo je.

"To zločinci pokušavaju da se brane, a pokušavaju da se brane zato što su na vlasti i ovdje i u Bosni garniture koje su učestvovale u tim zločinima i koje su vjerovatno odgovorne, ne za sam taj zločin, ali za atmosferu koja je do zločina dovela", zaključio je Drašković.