ZDK odobrio 2,38 miliona KM podrške registrovanim farmama goveda
Početna/Vijesti/BiH
BiH

Ćerimagić otkrio kakvog glavnog pregovarača Evropska unija očekuje od BiH

Redakcija Mostar

Ćerimagić smatra da se u BiH stvorila atmosfera nadmetanja u tome “ko će biti kriv” za izostanak napretka na EU putu.

Evropski put Bosne i Hercegovine ponovo je u fokusu, a naredna sedmica se spominje kao nova šansa za usvajanje reformskih zakona. Ipak, u izbornoj godini mnogi sumnjaju da je moguć ozbiljniji napredak, dok se istovremeno pred zastupnicima i delegatima u državnom parlamentu nalaze različiti prijedlozi. O aktuelnom stanju i porukama koje stižu iz Brisela u programu N1 govorio je Adi Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost.

Ćerimagić smatra da se u BiH stvorila atmosfera nadmetanja u tome “ko će biti kriv” za izostanak napretka na EU putu.

“Meni se čini kao da imamo određeno takmičenje u tome ko će u stvari biti kriv za izostanak napretka na EU putu, te da u stvari različiti akteri u zemlji se takmiče na neki način da pokažu ko je taj ko zaustavlja proces i onda je očekivanje od EU da identificira tog krivca i da se onda na tome ili na neki način kapitalizira u izborima koji su pred nama”, rekao je Ćerimagić.

Dodao je da Evropska unija vrlo rijetko izlazi s imenovanjem pojedinačnih krivaca, te da BiH u procesu integracija posmatra kao cjelinu.

“Bosna i Hercegovina najčešće, potovo kada je u pitanju proces evo integracija, gleda kao cjelovitu zemlju i bojim se da prema trenutnoj pravcu kako su stvari krenule i iskustvu sa EU u stvari na proljeće najkasnije ćemo u stvari doći u situaciju gdje da biće još jedna godina izgubljena i u stvari krivci će biti svi u Bosni i Hercegovini”, kazao je.

Šta Evropska unija traži od BiH

Govoreći o reformskim zakonima, Ćerimagić je naglasio da je presudno šta o njima kaže Evropska komisija i zemlje članice Evropske unije, te da je, prema njegovim informacijama, ovog puta vlastima u BiH vrlo detaljno preneseno šta se očekuje.

“Ono što je najvažnije iz perspektive Evropske unije i procesa EU integracije jeste šta je to što kaže Evropska komisija, odnosno šta je to što kaže u zemlje članice Evropske unije. Ovaj put prema informacijama koje ja imam, u stvari je eksplicitno i vrlo detaljno preneseno vlastima u Bosni i Hercegovini šta je to tačno što Evropska komisija očekuje i to je ono što je u skladu prije svega sa preporukama Venecijanske komisije, ali i stručnjaka koje je angažovala Evropska komisija”, rekao je.

Podsjetio je da se radi o dva zakona koja nisu sveobuhvatna reforma pravosuđa, ali da se od BiH očekuje da ispuni ono što je postavljeno kao zahtjev, u suprotnom, smatra, postoji rizik da zakoni ne budu prihvaćeni.

“Od Bosne i Hercegovine se očekuje da zaista ispuni sve ono što Evropska komisija od nje traži, u suprotnom rekao bih da imamo rizike da Evropska komisija neće prihvatiti te zakone. Čak i kad bi bila politička volja među dijelom zemalja članica Evropske unije i da prihvate polovična rješenja… drugi dio zemalja članica Evropske unije to neće prihvatiti”, naglasio je.

Dodao je da ni Evropskoj komisiji ni većini država članica, kako kaže, “ne trebaju polovična rješenja”, već “čist račun”, odnosno “čist rezultat” iz Bosne i Hercegovine.

“Njima treba čist račun, odnosno čist rezultat iz Bosne i Hercegovine. U tom smislu svi ovi pokušaji različiti da se zamagli to što je Evropska komisija tražila od Bosne i Hercegovine, vodi ka izostanku rezultata”, kazao je.

Da li su dovoljna “kakva-takva” rješenja

Na pitanje da li bi Evropska unija mogla prihvatiti polovična rješenja uz obećanje da će kasnije doći do izmjena, Ćerimagić je naveo da zahtjevi Evropske komisije nisu “stopostotna fundamentalna reforma pravosuđa”, ali da ono što se traži mora biti ispunjeno u potpunosti.

“U startu moram reći da ono što je Evropska komisija traži od Bosne i Hercegovine nije sto procentna fundamentalna reforma pravosuđa… Tako da u tom smislu već u samom startu Evropska unija nema dramatično ogromna očekivanja od Bosne i Hercegovine”, rekao je.

Istakao je da postoji nesporazum kada se govori o manjim koracima koji bi “otvarali procese”, te pojasnio da imenovanje glavnog pregovarača može otvoriti određene tehničke aspekte pregovora, tzv. screening, ali da za formalno otvaranje pregovora treba više.

“Ono što je Evropska unija jasno rekla jeste da ukoliko bi bilo došlo do imenovanja glavnog pregovarača Bosni i Hercegovini bi mogli biti otvoreni određeni tehnički aspekt pregovora, tzv. screening. Međutim, za stvarno otvaranje pregovora biće potrebno poredovati dva zakona koja treba biti u potpunosti usklađena s onim što je Evropska komisija kazala našim vlastima i imenovanje glavnog pregovarača”, kazao je.

Dodao je da put do formalnog otvaranja pregovora ne može ići kroz podjele i međusobna optuživanja.

“Da bi došli do tog zaista formalnog otvaranja pregovora o članstvu vlasti u BiH neće moći doći kroz podjele, kroz međusobna oktuživanja, već kroz zaista jedan predan i odgovoran rad na onome što se od BiH očekuje”, naveo je.

Ko treba imenovati glavnog pregovarača

Govoreći o raspravama u BiH ko bi trebao imenovati glavnog pregovarača, Ćerimagić je kazao da je Evropskoj uniji najvažnije da pregovarač ima jasan mandat i da može govoriti u ime države, te da EU, koliko je njemu poznato, nema jasan stav o tome koja institucija treba obaviti imenovanje.

“Evropska unija želi da taj glavni pregovarač, ko god bio, ima naravno pristup svima u BiH da može govoriti u ime BiH, da ima mandat kakvi imaju pregovarači u drugim zemljama. Pregovarači ne donose odluke, oni koordiniraju, harmoniziraju, izvještavaju, prenose, objašnjavaju”, rekao je.

Upozorio je da EU ne želi situaciju u kojoj bi se, nakon imenovanja, otvorilo pitanje da li je pregovarač imao pravo da govori u ime BiH.

“Zadnje što Evropska unija želi je da se imenuje glavni pregovarača da onda u okviru nekog procesa pred Ustavnim sudom ili tako slično dođe do toga da u stvari taj pregovarač nije imao pravo da govori”, kazao je.

Proširenje EU: Momentum postoji, ali nema jasne političke odluke

Ćerimagić je govorio i o raspoloženju unutar Evropske unije za proširenje. Naveo je da ne postoji jasna politička odluka da EU do kraja decenije dobije veći broj novih članica, ali da od 2022. godine postoji “novi momentum” i da su zemlje članice donosile mnogo odluka brže nego ranije.

“U ovom trenutku ne postoji politička odluka koja jasno detektuje to kao cilj Evropske unije… Ono što međutim jeste poznato je da je od 2022. godine imamo novi momentum po pitanju politike proširenja”, rekao je.

Istakao je i da, iako većina građana u EU podržava proširenje, u ključnim zemljama poput Njemačke i Francuske, prema njegovim riječima, ne postoji većina za takvu politiku, a desničarske stranke koje jačaju nisu raspoložene za proširenje.

“U onim ključnim zemljama Njemačkoj i Francuskoj ne postoji većina i stranke koje sada kotiraju vrlo dobro u anketama nisu raspoložene za proširenje”, kazao je.

Presude Evropskog suda za ljudska prava i “proces koji EU nudi”

Na pitanje o mogućnosti provođenja presuda Evropskog suda za ljudska prava, uključujući grupu presuda u slučaju Sejdić-Finci, Ćerimagić je rekao da se takva pitanja mogu ili nastaviti gomilati kao posljednjih 15 godina, ili rješavati kroz organizovan, legalan politički proces u kojem svi učestvuju.

“Sva ta pitanja mogu ili da ostanu nerješene, kao što je bio slučaj u posljednjih 15 godina, ili se može kroz jedan organizovan, legalan, politički proces u kome svi učestvuju sa namjerom da dođu do rezultata zarad neke nagrade u vidu, recimo, približavanja Evropskoj uniji”, rekao je.

Dodao je da Evropska unija, prema njegovim riječima, sada nudi “proces” kroz koji se mogu adresirati politički problemi i izazovi, a na domaćim liderima je da tu ponudu iskoriste ili ne.

“Evropska unija nudi jedan proces kroz koji se mogu adresirati različiti politički problemi ili različiti politički izazitovi i sada je na političkim liderima u Bosni i Hercegovini da tu ponudu ili iskoriste ili ne”, zaključio je.

Komentari

Ovaj članak nije moguće komentarisati.