Veliko povećanje evropske potrošnje za odbranu moglo bi otvoriti potpuno novo tržište za namjensku industriju Bosne i Hercegovine, čije kompanije već proizvode municiju i drugu vojnu opremu po NATO standardima.
Šef Delegacije Evropske unije i specijalni predstavnik EU u BiH Luigi Soreca upravo je bh. odbrambenu industriju izdvojio kao jedan od potencijala koji zapadni Balkan može ponuditi novoj evropskoj sigurnosnoj arhitekturi.
Govoreći na Sarajevo Security Conference 2026, Soreca je naveo da EU ubrzano objedinjuje svoje odbrambeno tržište kako bi omogućila proizvodnju velikog intenziteta, zajedničke nabavke i znatno veće oslanjanje na evropske proizvođače.
Prema njegovim riječima, među prioritetima Unije je opredjeljenje da najmanje 50 posto odbrambene opreme bude nabavljano od evropskih dobavljača.
Preciznije, Evropska strategija za odbrambenu industriju predviđa da države članice EU do 2030. najmanje polovinu svojih budžeta za nabavku odbrambene opreme troše na proizvode proizvedene u Evropi. Istovremeno bi najmanje 40 posto opreme trebalo nabavljati zajednički, dok bi najmanje 35 posto trgovine odbrambenim proizvodima trebalo biti ostvarivano unutar EU.
Za Bosnu i Hercegovinu posebno je značajno što je Soreca u istom obraćanju naglasio da na zapadnom Balkanu postoji više od 200 kompanija iz odbrambenog sektora koje mogu proizvoditi municiju u skladu s NATO standardima.
Najveću koncentraciju takvih proizvođača posebno je locirao upravo u Bosni i Hercegovini i Srbiji.
To potencijalno stavlja kompanije iz BiH u vrlo povoljnu poziciju u trenutku kada Evropa dramatično povećava proizvodnju municije i druge vojne opreme.
Soreca je naveo da je evropski godišnji kapacitet za proizvodnju municije danas čak šest puta veći nego prije samo tri godine. EU istovremeno nastoji smanjiti zavisnost od dobavljača izvan Evrope i izgraditi stabilnije lance snabdijevanja za potrebe evropskih armija.
Tu se otvara prostor za bh. kompanije poput Pretisa, Igmana, Ginexa, BNT-TMiH, Binasa i drugih proizvođača koji već značajan dio proizvodnje plasiraju na strana tržišta.
Ali postoji i važna prepreka.
Bosna i Hercegovina, iako kandidat za članstvo u EU, trenutno nije automatski izjednačena s kompanijama iz država članica kada je riječ o pristupu svim evropskim programima za razvoj i finansiranje odbrambene industrije.
Evropski program za odbrambenu industriju, EDIP, raspolaže sa 1,5 milijardi eura grantova. Međutim, prema pravilima programa, kompanije koje direktno koriste finansijsku podršku moraju biti osnovane i imati upravljačke strukture u EU, dok najmanje 65 posto vrijednosti komponenti proizvoda mora poticati iz EU ili pridruženih država Evropskog ekonomskog prostora.
Zbog toga za BiH ključ nije samo povećanje proizvodnje.
Sarajevu će biti potrebno i političko i institucionalno približavanje evropskom odbrambenom tržištu kako bi domaće kompanije mogle u većoj mjeri učestvovati u evropskim lancima snabdijevanja, zajedničkim projektima i nabavkama.
Soreca je jasno naznačio da EU upravo takav model vidi za zapadni Balkan. Ponuda Unije, rekao je, uključuje povezivanje regionalnih kompanija s lancima snabdijevanja evropske odbrambene industrije, naprednim mrežama cyber sigurnosti i finansiranjem infrastrukture koja može imati civilnu i vojnu namjenu.
Za BiH se tako otvara tržište koje bi tokom narednih godina moglo vrijediti desetine milijardi eura.
Pitanje više nije postoji li evropska potražnja za municijom i vojnom opremom kakvu proizvode bh. kompanije.
Pitanje je hoće li institucije BiH dovoljno brzo stvoriti političke, regulatorne i industrijske uslove da domaći proizvođači postanu dio velikog evropskog ciklusa naoružavanja.
