"Ovo je ključan trenutak za Češku. Rusija nas više ne može ucjenjivati i imamo jamstvo da ćemo se u potpunosti moći opskrbljivati naftom sa zapada", rekao je Fiala.
Dogradnjom i povećanjem kapaciteta za dostavu nafte Češkoj putem Transalpskog naftovoda (TAL) iz Italije okončana je potreba te zemlje za uvozom ruske sirove nafte, rekao je češki premijer Petr Fiala.
Češka je od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. radila na diverzifikaciji dobavnih pravaca kako ne bi ovisila o ruskoj nafti.
Ugovor o proširenju naftovoda potpisan je u maju 2023. godine, više od godinu dana od invazije Rusije na Ukrajinu zbog čega su uvedene sankcije na ruske energente.
Više nema ni direktnih ugovora između Češke i ruskih dobavljača. Sada, kada TAL ima kapacitete zadovoljiti sve potrebe Češke za naftom, ta zemlja se više ne treba oslanjati na cjevovod Družba s istoka, kojim se nekada isporučivala polovica njezinih potreba za energentima.
"Ovo je ključan trenutak za Češku. Rusija nas više ne može ucjenjivati i imamo jamstvo da ćemo se u potpunosti moći opskrbljivati naftom sa zapada", rekao je Fiala.
TAL doprema naftu iz italijanske luke Trst na jug Njemačke, gdje se povezuje na naftovod IKL do Češke.
Proširenjem je udvostručen kapacitet nafte za Češku, članicu EU-a i NATO-a, na osam miliona tona godišnje.
Sada treba dovršiti testiranje i izdavanje dozvole, no Fiala tvrdi da se Češka, u slučaju zastoja u isporuci ruske nafte putem Družbe, već sada može osloniti na TAL.
Češka se opskrbljivala ruskom naftom putem Družbe punih 60 godina.
Ministar financija Zbinek Stanjura rekao je da je proširenje koštalo 1,5 milijardi čeških kruna (61 milion dolara) i da je to financirala državna kompanija za tranzit nafte Mero.
No, čak i nakon što je Češka potpuno odustala od kupovine ruske nafte, direktor MERO-a Zdenek Dundr je u novembru rekao da će Družba i dalje ostati rezerva.
U 2023. godini ruska nafta je činila 58 posto ukupnog uvoza češke nafte, pokazuju podaci češkog Ministarstva industrije i trgovine.
TAL, koji radi od 1967. godine, u vlasništvu je konzorcija osam naftnih kompanija, uključujući Mero i globalne gigante Shell, Eni i ExxonMobil.
