Albanci na Kosovu kampanju srpskih snaga sigurnosti tokom rata 1998-1999. nazivaju genocidom, gdje je ubijeno više od 10 hiljada ljudi, hiljade ih se smatralo nestalima, dok je najmanje 800 hiljada Albanaca protjerano iz svojih domova.
Vlada Kosova objavila je da će podnijeti tužbu Međunarodnom sudu pravde (ICJ) protiv Srbije zbog genocida tokom rata 1998/99. Stručnjaci za pravna pitanja sumnjičavi su da to Kosovo može učiniti, piše Deutsche Welle na albanskom jeziku.
Premijer Kosova Aljbin Kurti odlučan je da u svom mandatu tuži Srbiju za genocid na Kosovu tokom rata. On je ovu tačku uvrstio u svoj vladin program, rekavši da će „pitanje tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) biti jedan od prioriteta njegovog rada tokom mandata njegove vlade“.
„Uvjereni smo da je Srbija počinila genocid na Kosovu u posljednjem ratu protiv nas i to zaslužuje tužbu, a vlada Republike Kosovo ima obavezu prema našoj historiji da pripremi, prema građanima koji imaju otvorene rane, naša besa, za našu budućnost, što zahtheva demokratska država, pravedna država u kojoj je jasno ko je agresor, a ko žrtva“, rekao je premijer Kurti nakon odobrenja svog vladinog programa. Premijer Kurti rekao je da su pripreme za tužbu „džinovske jer jedan takav slučaj niti smije, niti treba, a niti se može izgubiti“.
Vučić: Tužba je prijetnja i ne treba je dokazivati
Upozorenje kosovske vlade o tužbi za genocid protiv Srbije izazvalo je reakciju predsjednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je rekao da „Kosovo tako nešto ne može učiniti, jer nije član Ujedinjenih nacija“, preporučuje Kosovu da ne pokušava poduzimati tako nešto, opisujući to kao prijetnju.
„Prijetite li Srbiji suđenjem za genocid? Ili možete to da postignete samo kroz drugu državu, a to je Albanija, a to znači ujedinjenje sa Albanijom. Pozivam kosovske Albance da to ne čine“, kazao je Vučić.
Stručnjaci: Bez pristanka SAD i EU, tužba bi imala kontraefekat
S druge strane, pravni stručnjaci sumnjičavi su prema inicijativi kosovske vlade da tuži Srbiju za genocid na Kosovu, navodeći činjenicu da Kosovo nije član UN-a i da to formalno ne može učiniti. To je za DW rekao Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog pravnog instituta (KLI).
„Formalno, Kosovo nema kapacitet da podnese tužbu za genocid protiv Srbije, tužbu koju bi Međunarodni sud pravde smatrao prihvatljivom. Izgradnja države na Kosovu usko je povezana i zavisi od podrške i pomoći međunarodnih partnera, stoga svaka akcija u tom pogledu treba imati njihovu pažnju, koordinaciju i saradnju. Svaka jednostrana akcija Kosova bez saglasnosti SAD i EU, bojim se, imala bi kontraefekat i dovela bi Kosovo u nepovoljnu situaciju“, kaže Miftaraj.
Prema njegovim riječima, čak i ako će Kosovo preko Albanije tužiti Srbiju za genocid, to bi moglo dovesti do drugih nevolja.
„Formalno, Albanija ima pravo da tuži kao i bilo koja druga država članica (statuta) Međunarodnog suda pravde. Ali druge ozbiljne države u ovom slučaju ne bi željele preduzeti takav korak na osnovu vrlo bliskih odnosa i bratstva koja Albanija ima sa Kosovom“.
Prilika na Međunarodnom sudu pravde
Drugi stručnjak za pravna pitanja, Afrim Hoti, profesor na Univerzitetu u Prištini, kaže da postoji mogućnost da određeni subjekti mogu podnijeti tužbe Međunarodnom sudu pravde, ali su oni prethodno obavezni da se podvrgnu određenim pravilima i procedurama suda, te da uvijek postoji sumnja u pozitivan rezultat.
„To je izjava na Međunarodnom sudu pravde putem koje Republika Kosovo, kao država koja nije članica UN, izjavljuje da priznaje nadležnost suda i prihvata odluke MSP-a. Ovi su slučajevi vrlo rijetki, poznati kao takvi da statut suda dozvoljava takvu priliku, baš kao što su rijetki i subjekti koji imaju položaj koji je manje-više sličan Kosovu. Pravno, stranke pred Međunarodnim sudom pravde su samo nezavisne države i koje su dio UN-a“, kaže Afrim Hoti.
Kosovo može iskoristiti ovu priliku da podnese tužbu za genocid protiv Srbije, ali prema Hotiju, „mora se napraviti elementarna razlika između političkih izjava i formalnih zaloga“, što ne znači da je proces završen.
„To bi se moglo smatrati kao pravna radnja, međutim, da bi se dokazalo postojanje zločina, moraju se uvesti mnoge druge činjenice da bi ih sud prihvatio“, kaže profesor Afrim Hoti.
Albanci na Kosovu kampanju srpskih snaga sigurnosti tokom rata 1998-1999. nazivaju genocidom, gdje je ubijeno više od 10 hiljada ljudi, hiljade ih se smatralo nestalima, dok je najmanje 800 hiljada Albanaca protjerano iz svojih domova.
Hrvatska je 1999. godine podnijela tužbu Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije zbog genocida tokom rata 1991-1995. Srbija je 2010. podnijela protivtužbu protiv Hrvatske, rekavši da je oko 200.000 etničkih Srba raseljeno kada je Hrvatska pokrenula vojnu operaciju u potrazi za teritorijama na koje polaže pravo. A 2015. MSP je presudio da ni Srbija ni Hrvatska nisu počinile genocid jedni protiv drugih. U međuvremenu, u vezi sa slučajem Bosne i Hercegovine, odnosno slučaja Srebrenice, Međunarodni sud u Hagu 2007. godine utvrdio je da je ubistvo oko 8 hiljada bosanskih Muslimana u Srebrenici predstavljalo genocid, ali je ovaj sud presudio da Srbija nije spriječila genocid, ali je takođe rekao da nema dovoljno dokaza da je Srbija direktno odgovorna za njega. Bosna i Hercegovina je 2017. godine zatražila preispitivanje ove odluke, ali je MSP odbio ovaj zahtjev, piše DW.
