Evropska unija odavno liči na raštimanu vojsku u kojoj svako puca na svoju stranu. Jedan dan glasnogovornica Evropske komisije objašnjava da sahrana zločinca Ratka Mladića nije bila uz državne počasti, kao da je time problem riješen. Dan kasnije Ursula von der Leyen govori o „šokantnim fotografijama“, osuđenom ratnom zločincu, genocidu i „elementima zvanične podrške“.
Pa dobro, gospodo iz Brisela, šta je onda istina?
Je li problem u tome što je Mladićevu sahranu pratila atmosfera glorifikacije zločinca ili je problem samo u tome što je neko iz EU shvatio da je prethodna izjava bila politički i moralno katastrofalna?
A, odavno je tako.
Jer dok EU pokušava Srbiju držati na evropskom putu, Bosni i Hercegovini se iz Brisela sve češće šalju poruke koje zvuče kao pljuska zdravom razumu, piše NAP.
Nije li malo čudno da EUFOR i NATO jučer s ambasadorima razmatraju aranžmane za evakuaciju diplomatskih misija u BiH?
U Butmiru su analizirani mogući događaji tokom 2026. i njihov utjecaj na sigurnost u BiH, dok su istovremeno obnovljene procedure za evakuaciju ambasada u slučaju pogoršanja sigurnosne situacije. I naravno bez detalja za širu javnost ostalo nam je da gledamo u grah. Ne moramo baš biti vidoviti da shvatimo o čemu je riječ.
Srbija može relativizirati, šutjeti, koketirati s naslijeđem ratnih zločinaca i istovremeno slušati lekcije o evropskim integracijama. A Bosna i Hercegovina treba strpljivo čekati, ispunjavati uslove i valjda još zahvaljivati što joj se svaki novi evropski šamar predstavlja kao „ohrabrenje“.
Ovo više nije samo pitanje jedne sahrane. Ovo je pitanje kredibiliteta Evropske unije.
