Crnadak: Ulazak BiH u EU 'zabetonirat' će Rs kao 'državu u državi'

Opozicioni narodni poslanik Partije demokratskog progresa u Narodnoj skupštini Rs Igor Crnadak izjavio je da bi vlasti u tom entitetu trebale podržati ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju bez prava veta, ocijenivši da bi takav model, osim ekonomskih benefita, donio i “betoniranje” dejtonske pozicije Rs unutar BiH.

Njemački list Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) nedavno je pisao o mogućnosti prijema novih članica u Evropsku uniju bez prava veta, a u tekstu je prenesena i izjava predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je podržao tu ideju.

Crnadak je poručio da je proširenje EU bez prava veta u prvoj fazi “sjajna ideja” te da bi Rs trebala stati iza takvog prijedloga.

“Proširenje EU bez prava veta u prvoj fazi je sjajna ideja. Rs treba da je podrži, jer će ‘zabetonirati’ svoju dejtonsku poziciju, a pristup jedinstvenom tržištu, velika sredstva za infrastrukturu i lakši prelazak granica su šansa za naša preduzeća i za brzu modernizaciju društva”, kazao je Crnadak.

Dodao je da Rs treba što prije da se pridruži ovom stavu i započne rad na tome kroz institucije Bosne i Hercegovine.

“Ideja članstva bez prava veta pokazuje kreativnost i odlučnost da do proširenja dođe, što je veoma važno jer su mnoge proevropske snage u regionu počele osjećati zamor, zbog utiska u javnosti da se to nikad neće desiti. Glavni razlog zašto je ovo višestruko koristan pristup i za Rs je to što najvažnije prednosti EU možemo koristiti odmah”, naveo je Crnadak.

Posebno se osvrnuo na položaj Rs unutar BiH, ističući da bi brži ulazak u EU, čak i bez prava veta, značio kraj rasprava o izmjenama Dejtonskog sporazuma.

“Brži ulazak u EU, na ovaj način, značio bi i stavljanje tačke na priče o raspakivanju Dejtonskog sporazuma i pitanja budućnosti Rs-a. Status izrazito visoke dejtonske autonomije, praktično ‘države u državi’, bio bi za sva vremena ‘zabetoniran’ i politički život u Rs-u bi se lakše usmjeravao na životne teme, kao što su borba protiv korupcije, ekonomski napredak i razvoj demokratije”, rekao je Crnadak.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li bi ovakav model proširenja dobio širu podršku unutar same Evropske unije, s obzirom na to da bi se time praktično formirale dvije klase država članica. S druge strane, masovnije prihvatanje novih članica s punopravnim članstvom dodatno bi otežalo funkcionalnost Unije.

Šef Odbora za poslove EU u Bundestagu Anton Hofreiter izjavio je za FAZ da je dobio signale iz zemalja zapadnog Balkana da je takva inicijativa “konstruktivna i realistična”. Međutim, toj ideji se oštro protivi Crna Gora, koja trenutno prednjači na evropskom putu u odnosu na ostale zemlje regiona.