Srbija intenzivno naoružava Izrael

Izraelsko Ministarstvo odbrane saopštilo je 2. marta da je, u okviru operacije „Ričući lav“ (Roaring Lion), pokrenulo vazdušni i pomorski logistički most za dopremanje vojne opreme i municije izraelskim odbrambenim snagama. Operacija se realizuje kroz mrežu transportnih letova i brodskih pošiljki i koordinisana je između Ministarstva, izraelske vojske i partnerskih logističkih centara u inostranstvu.

Broj teretnih letova na relaciji Srbija – Izrael u poslednjih 15 dana ukazuje da bi Beograd mogao imati značajnu ulogu jednog od logističkih čvorišta u tom lancu snabdevanja.U takvim okolnostima, ovakve logističke aktivnosti otvaraju i pitanje potencijalnih bezbednosnih implikacija za zemlje koje učestvuju u lancu snabdevanja. Iranski zvaničnici su još tokom 2025. upozoravali da bi države koje pružaju vojnu ili logističku podršku Izraelu mogle biti posmatrane kao deo njegove ratne infrastrukture. Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Madžid Taht-Ravanči tada je izjavio da bi „svaka zemlja koja se pridruži američko-izraelskoj agresiji neminovno postala legitimna meta za odmazdu“, dok su komandanti Revolucionarne garde Irana upozoravali da bi države koje aktivno učestvuju u snabdevanju izraelske vojske mogle biti smatrane legitimnim ciljevima.

54,5 odsto

je lane bio udeo naoružanja u ukupnom izvozu u Izrael, dok je 2021. taj udeo bio simboličnih 1,2 odsto, a uz to je vrednost ukupnog izvoza Srbije povećana sa 59,6 na 249,7 miliona dolara

Vojna saradnja Srbije i Izraela decenijama je bila sporadična i relativno male vrednosti, pre svega zbog razlike u tehnološkom nivou. Odbrambena industrija Izraela ima strateški značaj za državu i predstavlja jedan od najorganizovanijih nacionalnih sektora. Istovremeno, Izrael spada među najuticajnije izvoznike naoružanja u svetu.

Zato se od početka 2000-ih saradnja uglavnom svodila na pojedinačne poslove. Najčešći akteri tih aranžmana bili su Elbi tsistems, najveća izraelska privatna kompanija iz tog sektora i Jugoimport SDPR, najveći srpski državni trgovac naoružanjem. Uz njih, nekoliko manjih izraelskih kompanija sarađivalo je sa srpskim državnim i privatnim fabrikama, najčešće kupujući gotove sklopove, komponente i ambalažu. U određenim izvoznim poslovima učestvovali su i pojedini moćni i kontroverzni izraelski trgovci naoružanjem, uglavnom kroz netransparentne aranžmane sa svojim srpskim partnerima.

Od marginalne stavke do glavnog izvoznog aduta

Napad Hamasa na Izrael u oktobru 2023. predstavljao je prekretnicu u odnosima Srbije i Izraela. Od tog trenutka oni su ušli u novu fazu, obeleženu naglim jačanjem političke, privredne, a posebno vojnotehničke saradnje. Najjasniji pokazatelj te promene su podaci o rastu vrednosti izvoza naoružanja iz Srbije u Izrael.

I predsednik Vučić je 5. juna prošle godine u intervjuu za Džeruzalem post javno priznao kako je ceo aranžman sa izvozom naoružanja započeo, a iskoristio je priliku i da se pohvali: „Ja sam jedini u Evropi danas koji trguje vojnom municijom sa Izraelom. I zato me kolege često kritikuju.“

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 7. oktobra 2023. do 31.decembra 2025. vrednost izvezenog srpskog naoružanja u Izrael iznosi više od 182 miliona dolara, a ukupna količina transportovanog naoružanja veća je od 3.000 tona.

Iako je u drugoj polovini prošle godine formalno bila na snazi zabrana izvoza, lane je Izraelu isporučeno naoružanje vredno 131,1 milion dolara. U odnosu na do tada rekordni devizni priliv od prodaje oružja iz 2024. od 50,1 milion dolara, izvoz je povećan čak 161,6 odsto, a u odnosu na 2023. za čak 4.142,7 procenata. Tome je doprinelo i to što je, uprkos zabrani izvoza, od 23. juna do kraja 2025. Srbija prodala Izraelu naoružanja za 65,2 miliona dolara. Taj rastući trend nastavljen je i u ovoj godini, zbog čega je značajno promenjena struktura robne razmene između dve zemlje. Do oktobra 2023. izvoz srpskog naoružanja u Izrael bio je marginalna, a od tada je postao dominantna stavka u međusobnoj trgovini.

Nakon napada na Iran, otvara se i pitanje potencijalnih bezbednosnih implikacija za zemlje koje učestvuju u lancu snabdevanja Izraela, jer su iranski zvaničnici još 2025. upozoravali da bi i one mogle biti posmatrane kao deo ratne infrastrukture

U 2021. Srbija je Izraelu isporučila oružja za manje od 0,7 miliona dolara i ono je u strukturi ukupnog izvoza, vrednog 59,6 miliona dolara, učestvovalo sa samo 1,2 odsto. Godinu kasnije udeo naoružanja se skoro udvostručio, na 2,28 odsto, da bi se 2023. povećao na 3,1 odsto. U 2024. je nastavio da raste i dostigao je 34,29 odsto ukupnog izvoza, da bi prošle godine „eksplodirao“, uz rekordan udeo od čak 54,5 odsto ukupnog izvoza, koji je povećan na 249,7 miliona dolara.

Većina poslova realizuje se preko Jugoimporta SDPR

Državni Jugoimport SDPR ključni je nosilac izvoza naoružanja, prvi je otkrio Radar, dok udeo svih ostalih domaćih kompanija, koje uglavnom izvoze pojedine sklopove i komponente za municiju, u ukupnom izvozu ne prelazi 10 odsto. Na osnovu ugovora sa Ministarstvom odbrane Izraela, Jugoimport SDPR snabdeva izraelske odbrambene snage municijom različitih vrsta, kalibara i namene. Najveći udeo u tom izvoznom aranžmanu imaju Krušik, Sloboda i Prvi partizan. Artiljerijska municija, pre svega kalibra 155 i 122 milimetara, minobacačka municija kalibra 120 i 81 milimetara, kao i streljačka municija po NATO standardu, najčešći su teret transportnih aviona koji iz Beograda lete ka Izraelu.

Prema javno dostupnim bazama podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni, Jugoimport je 2023. u Izrael izvezao oružja za svega 0,6 miliona dolara, a već naredne godine je uvećan više od 80 puta, na 49,9 miliona. Trend rasta nastavljen je i 2025, pa je samo u prvih šest meseci realizovan izvoz od 59,7 miliona, zbog čega je Izrael postao dominantno izvozno tržište Jugoimporta, sa učešćem od čak 54,27 odsto u ukupnom izvozu kompanije u prvoj polovini 2025. Posle juna, kada je i zabranjen izvoz, nadležni nisu objavljivali detaljne podatke o spoljnoj trgovini, već su dostupni isključivo kumulativni podaci o ukupnoj robnoj razmeni, a na osnovu njih nije moguće analizirati spoljnotrgovinske aktivnosti pojedinačnih kompanija u drugoj polovini prošle godine.

Napad Hamasa na Izrael u oktobru 2023. predstavljao je prekretnicu u odnosima Srbije i Izraela i od tada su oni ušli u novu fazu, obeleženu naglim jačanjem političke, privredne, a naročito vojnotehničke saradnje, o čemu svedoči i rast izvoza naoružanja iz Srbije u Izrael

Vojnotehnička saradnja Srbije i Izraela svodi se na to da domaće fabrike dominantno izvoze municiju, a od izraelskih nabavljamo višecevne raketne sisteme PULS, bespilotne letelice tipa hermes 900 UAV i sajbersoftvere. Iz Izraela su uvezeni i špijunski softveri, koje je srpski režim koristio protiv aktivista, studenata i novinara, kao i zvučno oružje.

U trenutku kada se Bliski istok ponovo nalazi na ivici krvavog regionalnog sukoba, podaci o transportnim letovima, logističkim rutama i naglom rastu izvoza pokazuju da je između Srbije i Izraela u poslednje tri godine uspostavljen stabilan kanal za snabdevanje municijom. Taj vazdušni koridor funkcionisao je i tokom perioda kada je vlast u Beogradu proglasila potpunu obustavu izvoza naoružanja. U takvim okolnostima uloga Srbije u tom lancu snabdevanja više nije samo ekonomsko ili političko, već i bezbednosno pitanje.

(radar.nova.rs)