Bosna i Hercegovina je veoma blizu povratka na sivu listu Moneyvala, međunarodnog tijela za borbu protiv pranja novca, zbog kašnjenja u ispunjavanju obaveza, piše bhrt.
Konačna odluka biće poznata sredinom juna. Da bi izbjegli Sivu listu, potrebno je da se usvoji Zakon o oduzimanju imovine na državnom nivou, te da se uspostave registri stvarnih vlasnika u Federaciji BiH i Brčko distriktu.
Šansa, da se ne nađemo u društvu zemalja poput Haitija, Jemena, Sirije, Venecuele, Južnog Sudana, iako minimalna, ipak postoji.
Pojmovi kao što su akronimi MONEYVAL i FATF prosječnom građaninu ne znače mnogo, ali se posljedice njihovih odluka, u državama koje se nađu na njihovoj Sivoj listi, osjete veoma konkretno.
JASMINA SELIMOVIĆ, guvernerka Centralne banke BiH
"To znači sporije novčane transakcije, to znači skuplje transakcije, prekogranične, ovo sve govorim o prekograničnim transakcijama. Tokovi kapitala će biti usporeni. Moguće je da strane korespodentne banke prekidaju kontakte sa bankama u BiH. Direktne strane investicije biće otežan priliv u zemlju, a mi znamo i onako da se na žalost da se nivoom direktnih stranih investicija ne možemo pohvaliti".
Biti na Sivoj listi nije katastrofa, ali je jasna poruka, da ta zemlja ima ozbiljan problem sa nadzorom nad tokovima novca. To je i signal o dubokim vezama prljavog novca i visoke politike.
ADISA OMERBEGOVIĆ ARAPOVIĆ, profesorica ekonomije i finansija
"Šta je siva lista Moneyval-a znači da neko već procjenjuje da imate veliki problem da sprečavate sive novčane tokove koji u konačnici mogu finansirati terorizam, koje u stvari omogućavaju pranje novca u zemlji i samim tim šaljete reputaciju da ste banana država".
Prvi na udaru će se naći bankarski sektor, jer Siva lista podrazumijeva skuplje transkacije, što po automatizmu dovodi do viših kamata skupljih kredita za građane i privredu.
EDIS RAŽANICA, direktor Udruženja banaka BiH
