Evropska komisija odobrila je Reformsku agendu Bosne i Hercegovine, što je ključni korak ka dobijanju 976,6 miliona eura iz okvira Evropske unije za reforme i rast. Iako se radi o, kako kaže, “toliko bitnom” iskoraku za EU put zemlje, Haris Ćutahija, direktor Vanjskopolitičke inicijative BiH, upozorava da odobren dokument ne znači da će BiH zaista povući novac – niti da su domaći političari pokazali dovoljnu odgovornost.
Govoreći o tome da li je Reformska agenda zadovoljila kriterije Evropske unije ili je BiH dobila još jedno “progledavanje kroz prste”, Ćutahija smatra da je osnovnih uslova bilo i da EU nije imala razlog za odbijanje.
“Mislim da je zadovoljilo. Stvarno ne bi bilo razloga da to ne bude slučaj”, kaže Ćutahija na početku razgovora za N1 o dokumentu koji je nakon višemjesečnih blokada konačno prošao u Briselu te dodao:
"S obzirom na to da je, kada je posljednji put bilo, uslovno rečeno odbijeno, mi smo imali stvari koje apsolutno nismo riješili, a u ovom dokumentu je sve riješeno. Mislim, da još nismo imali ni priliku da analiziramo sadržaj te odobrene Reformske agende, ali ne mislim da je tu nešto bilo sporno", naveo je.
Dodaje da i da je bilo “neke sitnice”, Evropska unija vjerovatno ne bi „tražila dlaku u jajetu“:
"Jer toliko je bitno i za BiH, i za EU, da BiH napokon dođe u korak sa ostalim državama regije".
Ipak, kako dodaje, višemjesečno i praktično višegodišnje razvlačenje odluke, ostavilo je traga na ugledu države.
"Naravno da jeste. Mene je iskreno bilo stid, kada sam u razgovoru sa predstavnicima Evropske unije pričao o ovome što se dešava i apsolutno nekome nije moguće uopće objasniti zašto se ovo dešava. Ok, ovo jeste kompleksna država. Donošenje odluka je jako zakomplikovano. Isto tako imamo toliko i mehanizama blokada i tako dalje, ali kako nekome objasniti da BiH odbija novac?", upitao je Ćutahija.
Mehanizam koordinacije kao kočnica, a ne alat
Na pitanje da li je i sama Evropska unija predloženim mehanizmom koordinacije, dodatno zakomplikovala proces, Ćutahija kaže da takvo tijelo nema budućnost u BiH – posebno kada počnu pregovori.
"Naravno, ja ne mislim da takvo jedno tijelo ima budućnost u BiH, posebno kada otvorimo pregovore, kada implementacija reformi treba ići jako ubrzanim korakom, a da imamo jednu takvu, ja ne znam, to nije ni tijelo, ne znam ni kako bih to nazvao. I apsolutno svako ima pravo da blokira bilo šta, bez obzira na to što se ta nekakva odluka direktno njih ne tiče. I to prosto nije nešto što je praktično", mišljenja je naš sagovornik.
Dodao je da se o tome već razgovaralo i “na višim nivoima” i sa predstavnicima Evropske unije:
"To je nešto što apsolutno ne može. To je nešto što će otežavati evropski put".
Šta je Plan rasta i zašto odobrena agenda ne znači i novac?
Ćutahija naglašava da javnosti često uopće nije jasno šta znači Plan rasta koji EU nudi državama regiona.
"Mislim da prosto građani BiH, ili barem ona javnost koja se direktno ne bavi ovim, apsolutno ne razumije šta je Plan rasta. I zbog toga mislim da je izuzetno bitno da tu građanima, i vašim gledalcima u ovoj situaciji, objasnimo šta je to", kazao je.
Shodno tome, pojasnio je da Reformska agenda predstavlja spisak reformi, projekata i koraka na koje se država obavezala, dok Plan rasta obezbjeđuje sredstva za njihovu realizaciju.
"U suštini, imali smo tu Reformsku agendu koja je spisak reformi, projekata, neki koraci na koje se ova država obavezala da će raditi. Ta sredstva iz Plana rasta su sredstva za finansiranje tih aktivnosti. Tu imamo infrastrukturne projekte, željeznice, jednostavno mnogo toga. Međutim, odobrenje agende ne znači da će novac automatski stići. Hoću da kažem, ako je nama odobrena ovakva Reformska agenda, to nama uopće ne garantuje da ćemo mi dobiti jedan euro iz tih miliona, prije je bila milijarda, sada je manje od nje. Sve zavisi od tih projekata", pojasnio je.
Reforme su, podsjeća, vremenski ograničene.
