Crna Gora mora ispuniti preostale obaveze za članstvo u Evropskoj uniji, a dio tog procesa jeste i jasan odnos prema negiranju genocida i veličanju ratnih zločinaca, poručeno je na panelu „Efekat predvodnika: Crna Gora, proširenje EU i zapadni Balkan“, održanom u okviru 16. 2BS Foruma.
Kako je saopćeno iz Atlantskog saveza, učesnici su ocijenili da bi prijem Crne Gore potvrdio da je proširenje ostvarivo i ohrabrio druge države regiona na evropskom putu. Istovremeno su naglasili da članstvo zahtijeva institucionalne reforme, konkretne rezultate i poštovanje evropskih vrijednosti.
Državni sekretar u Ministarstvu vanjskih i evropskih poslova Hrvatske Frano Matušić rekao je da podrška njegove države evropskom putu Crne Gore nije sporna, ali da se u završnici pregovora očekuje ispunjavanje preostalih obaveza.
„Ambicije Crne Gore su velike, ali je važno isporučiti rezultate predviđene pregovaračkim okvirom. Pregovarački proces je transformativan i od suštinskog značaja za usklađivanje države s evropskim standardima i vrijednostima“, rekao je Matušić.
Naglasio je da nijedno pregovaračko poglavlje ne bi bilo zatvoreno bez podrške Hrvatske. Govoreći o iskustvu te države, podsjetio je da je i za otvorena pitanja sa Slovenijom bilo neophodno pronaći rješenje tokom evropskih integracija.
Posebno je istakao potrebu za konsenzusom o temeljnim evropskim principima.
„Bitno je imati konsenzus oko stvari koje su važne za EU: ne može veličanje ratnog zločinca ili negacija genocida biti evropska vrijednost“, poručio je Matušić.
Peter Grk, nacionalni koordinator za zapadni Balkan u Ministarstvu vanjskih i evropskih poslova Slovenije, ocijenio je da Evropska unija još nije spremna za proširenje u širem smislu, ali jeste za prijem Crne Gore.
Objasnio je da se EU, uz rusku agresiju na Ukrajinu i pritiske na multilateralni sistem, suočava i s unutrašnjim pitanjima o kojima dogovor mora postići 27 država članica. Promjene u međunarodnom okruženju, prema njegovim riječima, dodatno su ukazale na potrebu jačanja evropskog projekta.
„Ako to ne učinimo, nećemo daleko stići. Naći ćemo se između suprotstavljenih interesa velikih sila, a to je situacija koju treba da izbjegnemo“, rekao je Grk.
Proširenje se, kako je naveo, ponovo vraća u fokus kao instrument očuvanja mira i stabilnosti. Međutim, ostaju otvorena pitanja o institucionalnim promjenama koje bi omogućile efikasno funkcionisanje Unije s 34 ili 35 članica, kao i o budućem članstvu Ukrajine i drugih kandidata.
„Unutar Evropske unije u toku je svojevrsno preispitivanje načina na koji treba nastaviti dalje. Taj proces je tek počeo i još nemamo konkretne odgovore“, kazao je Grk.
Naglasio je da rasprava o spremnosti same Unije ne oslobađa Crnu Goru obaveze da završi svoj dio posla.
„Proširenje EU se neće desiti s Crnom Gorom koja nije spremna za to, već Crna Gora treba da uradi sve da bude spremna da bi se proširenje desilo“, poručio je.
Bivši premijer Crne Gore Igor Lukšić ocijenio je da bi članstvo te države imalo značaj i za samu Evropsku uniju, jer bi pokazalo da politika proširenja daje rezultate.
„Kada govorimo o proširenju, obično se postavlja pitanje šta Evropska unija dobija prijemom novih članica. Razlozi za proširenje najčešće se odnose na teritoriju, stanovništvo i resurse. Nisam siguran u koju bismo od tih kategorija svrstali Crnu Goru, kao malu zemlju, ali je izvjesno da bi njen ulazak bio veoma važan za Evropsku uniju“, rekao je Lukšić.
Prema njegovoj ocjeni, prijem Crne Gore ohrabrio bi i ostale države zapadnog Balkana koje teže članstvu. Ukazao je i na izazove evropske konkurentnosti te mogućnost da proširenje poveća bazu talenata, resursa i ekonomskih prilika.
Lukšić je naveo da u evropskim raspravama o proširenju sve izraženiju ulogu ima sigurnost, slično kao tokom pristupanja Crne Gore NATO-u.
„Danas dominira sigurnosni pristup, što znači da se na izazove s kojima se suočavamo mora odgovoriti na adekvatan način“, poručio je Lukšić.
