Rudnici u Bosni i Hercegovini su na izdisaju, a pojedini to pravdaju potrebom zelene tranzicije. No, ova interpretacija je netačna, upozoravaju naučni krugovi, jer ona ne podrazumijeva momentalno gašenje svih rudnika, nego podrazumijeva kompleksan i pravedan proces transformacije. Neke od evropskih preporuka su uvođenje modernih, ekološki prihvatljivijih metoda iskopavanja koje smanjuju emisije CO2 i štite životnu sredinu u skladu s međunarodnim standardima. Ali, naučnu zajednicu, od onih koji upravljaju rudnicima, gotovo niko ne uvažava, zbog čega stanje i ne može biti bolje.
Kritičari bi rekli da je energetska politika podređena političkim interesima. Predstavnici akademske zajednice, međutim, konstatuju da ona nije ni u čijim interesima, zbog čega svjedočimo katastrofalnom stanju u bh. rudnicima. Podsjećaju da termoelektrane po proceduri EU moraju izaći iz pogona 2050. godine. Tu, dakle, nema prostora za izgradnju novih, modernih termoelektrana. Ali, one, koje još imamo, zarad energetske efikasnosti, mogu se unaprijediti, i to uz ne tako mnogo sredstava.
"Šta znači bolje – da su energetski efikasnije, da manje opterećuju okolinu, i da, prosto rečeno, zarađuju više. Postoje tu tehnologije koje su funkcionisale pa su isključene. Treba ih vratiti, ne znam zašto su isključene. Odlične tehnologije koje su za 22 godine rada, a nakon toga su isključene, uštedile Elektroprivredi 76 i po miliona KM", tvrdi Izet Smajević, mašinski inženjer i univerzitetski profesor.
Predstavnici naučne institucije koja okuplja značajan broj stručnjaka iz ove oblasti svoje prijedloge za unapređenje stanja u rudnicima imaju. Nadležni, međutim, njihove publikacije ne čitaju, pa svaka naučna ideja koja bi spasila ono što se spasiti da, ostaje bez povratne sprege.
"Postupak detonacionog čišćenja je originalan. Mi imamo patente za to. Amerikanci to koriste. Rusi to koriste, to je naša tehnologija, 23 godine funkcionisala. Jednostavno, neko je odlučio, bez ikakvog argumenta da to zatvori, smeta to nekome jer mu je sad prilikom neke rekonstrukcije ta neka firma koja je radila rekla mi to ne znamo, ne možemo dati garanciju za to. Pa što niste zvali nas, da mi s tom firmom pričamo? Kako je radilo 23 godine?", pita Kemal Hanjalić, univerzitetski profesor i doktor tehničkih nauka iz oblasti termodinamike.
Dugogodišnje zanemarivanje rudnika kroz izostanak pravovremenog investiranja u izvođenje rudarskih radova za rezultat imaju njihovo gašenje. Posljednji u nizu u FBiH je Rudnik mrkog uglja Zenica, koji je nakon više od 140 godina rada, ušao u proces zatvaranja.
