Korupcija nagriza rusku industriju dronova: Putinovi „inovatori“ pod istragama

Dva krivična postupka protiv visokopozicioniranih ljudi ruske industrije dronova dodatno su otvorila pitanje koliko korupcija i zloupotrebe državnog novca podrivaju sposobnost Rusije da razvija i proizvodi bespilotne letjelice potrebne za rat u Ukrajini.

Najnoviji slučaj počeo je hapšenjem dvojice direktora kompanije Dron Solutions, Iraklija Hazalije i Vjačeslava Barbarova, 8. augusta. Njih dvojica suočavaju se s optužbama za prevaru i mogućom kaznom do deset godina zatvora.

Slučaj je posebno zanimljiv jer je kompanija svoj dron Aist (Roda) u aprilu predstavila Vladimiru Putinu. Prema predstavljanju kompanije, letjelica je namijenjena za dostavu medicinskog materijala i druge opreme.

Nakon hapšenja direktora Dron Solutionsa, međutim, oglasio se Dmitrij Tretjakov, čija kompanija tvrdi da je razvila prvi ruski dron s vještačkom inteligencijom.

„Sektor bespilotne avijacije u našoj zemlji je pun ljudi koji nemaju iskustva u avijaciji“, napisao je Tretjakov.

Dodao je da su glavni problemi „potpuno odsustvo profesionalizma, laži i poziranja onih koji su zaduženi za ovu industriju“.

Putin najavio tehnološki prodor

Drugi slučaj odnosi se na milijardera Valerija Kustova, poznatog prije svega po proizvodnji majoneze, koji je 2023. pokrenuo kompaniju Transport budućnosti u Toljatiju, oko 800 kilometara istočno od Moskve.

Kompanija je posebnu pažnju posvećivala Putinovoj posjeti njenom proizvodnom centru u januaru 2025. godine.

Ruski predsjednik tada je industriji dronova postavio ambiciozan cilj.

„Do 2030. godine, Rusija bi trebalo da postane jedan od vodećih svjetskih tehnoloških inovatora u oblasti bespilotnih letjelica“, poručio je Putin.

Problem je, međutim, što su ruski istražitelji kasnije otvorili postupak protiv ljudi koji su trebali biti dio tog tehnološkog proboja.

Kustov je optužen da je njegova kompanija kupovala kineske dronove, a zatim ih predstavljala kao vlastite proizvode. Tužilaštvo ga tereti i za pronevjeru državnog novca namijenjenog istraživanju i razvoju.

Prema navodima tužilaca, šteta za ruski državni budžet iznosi oko 105 miliona dolara.

Proratni ruski blogeri otišli su još dalje, tvrdeći da je Kustov navodno zarađivao oko 83.000 dolara na svakom dronu kupljenom u Kini, a potom prodatom ruskom Ministarstvu odbrane.

Z blogeri postaju kritičari korupcije

Paradoks ruske ratne propagande sve je očigledniji.

Dok Kremlj nastoji predstaviti rusku vojnu industriju kao tehnološki sve napredniju, dio najglasnijih pristalica rata u Ukrajini sve otvorenije kritikuje upravo stanje u toj industriji.

Ruski novinar u egzilu Ivan Filipov, koji prati prokremljske Telegram kanale, kaže da su proratni blogeri postali svojevrsni borci protiv korupcije.

„Najveći borci protiv korupcije u Rusiji danas su (proratni) blogeri. Oni vjeruju da Rusija gubi rat zbog korupcije“, rekao je Filipov za Current Time, televizijsku i digitalnu mrežu na ruskom jeziku kojom upravlja Radio Slobodna Evropa.

Ali takva kritika ima granice.

Z blogeri koji otvoreno govore o korupciji u ruskim oružanim snagama ili kritikuju način na koji se vodi rat mogu završiti pod istragama ili u pritvoru.

Prema Filipovu, upravo ih afere povezane s vojskom i državnim nabavkama posebno razbjesne.

„Kad god se pojavi priča o korupciji, posebno u vojsci, posebno u vezi s državnim nabavkama, povezanim s pitanjima odbrane i naoružanja, to ih apsolutno razbjesni“, kazao je.

Rusija sustigla dio zaostatka, ali problemi ostaju

Dronovi su u međuvremenu postali jedan od ključnih elemenata rata u Ukrajini.

Rusija je u početku zaostajala za Ukrajinom u razvoju i primjeni bespilotnih letjelica. Moskva je zato nabavljala velike količine dronova i tehnologije iz Irana, a istovremeno pokušavala izgraditi vlastitu proizvodnju.

Danas ruski dronovi redovno napadaju ukrajinske gradove, dok je ruska jedinica Rubikon, koja razvija i nabavlja nove tehnologije, postala jedan od ozbiljnijih izazova za ukrajinske snage.

Ipak, ni ruski proratni komentatori ne kriju da Ukrajina u pojedinim segmentima i dalje ima tehnološku prednost.

Jedan od njih, Aleksej Čadajev, upravo je slučaj Kustov iskoristio da ukaže na probleme s ruskim pokušajem razvoja vlastite verzije ukrajinskog teškog drona Vampir, koji su ruski vojnici prozvali Baba Jaga.

Ukrajinski Vampir može nositi teret od oko 15 kilograma na udaljenosti do 20 kilometara, uz otpornost na elektronsko ratovanje i kameru koja omogućava dnevne i noćne operacije.

Čadajev je problem ruskog razvoja sažeo brutalno:

„Da je dron dobro letio, ruska vojska bi imala svoju, masovno proizvedenu, Babu Jagu. Ali nije letjela.“

Problem nije samo korupcija – nego sposobnost

Za Kremlj je razvoj domaće industrije dronova mnogo više od vojnog pitanja.

Putin je upravo bespilotne letjelice označio kao jednu od ključnih tehnologija budućnosti ruske vojne i civilne industrije. Zbog toga svaki slučaj u kojem se pojave sumnje da su državne milijarde završile kod ljudi koji su kupovali kinesku opremu i predstavljali je kao domaću proizvodnju ima mnogo šire posljedice.

Posebno kada se takvi slučajevi događaju u vrijeme rata.

Jer novac koji se navodno izvlači kroz korupciju nije samo izgubljeni budžetski novac. To je novac koji je trebao biti pretvoren u tehnologiju, proizvodne kapacitete i oružje.

A ruski ministar odbrane Andrej Belousov upravo je za jedan od spornih dronova dao prilično nepovoljnu ocjenu.

Na sastanku s Putinom u junu rekao je da „nije proizvod baš visokog kvaliteta“.

Tako se između propagandne slike o ruskoj tehnološkoj sili i stvarnosti na terenu pojavljuje sve veći jaz.

Rusija proizvodi sve više dronova i razvija nove jedinice specijalizirane za njihovu upotrebu. Ali istovremeno njeni vlastiti ratni komentatori upozoravaju da korupcija, nestručnost i lažno predstavljanje proizvoda mogu potkopati upravo onu vojnu industriju na kojoj Moskva želi graditi prednost u nastavku rata.