Građani Islanda će 29. augusta izaći na referendum na kojem će odlučivati da li žele da njihova zemlja pristupi Evropskoj uniji. Odluka o raspisivanju referenduma dolazi u trenutku pojačanih političkih i sigurnosnih napetosti u Evropi, zbog čega se pitanje evropskih integracija ponovo našlo visoko na političkoj agendi ove sjevernoatlantske države.
Ideja o ulasku Islanda u Evropsku uniju nije nova. Ta zemlja je formalni zahtjev za članstvo podnijela u julu 2009. godine, nakon teške finansijske krize koja je snažno pogodila islandski bankarski sektor i ekonomiju. U tom periodu vlasti u Rejkjaviku procijenile su da bi članstvo u EU moglo donijeti veću ekonomsku stabilnost, pristup zajedničkom tržištu i snažniju finansijsku sigurnost.
Pregovori o pristupanju započeli su 2010. godine, a Evropska komisija je ocijenila da Island ima relativno visok nivo usklađenosti sa evropskim zakonodavstvom. Razlog za to bio je i činjenica da je Island već dio Evropskog ekonomskog prostora, što znači da učestvuje u jedinstvenom tržištu EU i primjenjuje značajan dio evropskih propisa.
Uprkos relativno brzom napretku u pregovorima, proces je zaustavljen 2013. godine kada je na vlast došla nova vlada skeptična prema članstvu u EU. Tada je odlučeno da se pregovori zamrznu, a 2015. godine Island je formalno obavijestio evropske institucije da više ne želi da se smatra kandidatom za članstvo, iako ta odluka nikada nije potvrđena referendumom građana.
