Profesor međunarodnih odnosa i međunarodnog prava Jasmin Hasić ocijenio je da pobjeda Studentske liste na izborima u Srbiji može otvoriti prostor za drugačije odnose u regionu, ali da promjena vlasti u Beogradu ne mora značiti i radikalan zaokret u vanjskoj politici.
Gostujući u emisiji „Novi dan“ na N1, Hasić je govorio o mogućim posljedicama odlaska Aleksandra Vučića s vlasti, političkoj poziciji Milorada Dodika, formiranju vlasti u Bosni i Hercegovini i evropskim integracijama.
„Ja ne mislim da će biti neka radikalna promjena. Ono što vidim je neka nova ruka, možda, pomirenja, da se to zajedno uhvatimo, ako govorimo o kontekstu Evropske unije, za tu ručicu i krenemo možda u tom integrativnom procesu“, rekao je Hasić.
Smatra da bi poboljšanje odnosa Srbije s Evropskom unijom moglo pozitivno utjecati i na političke prilike u entitetu Rs.
Govoreći o Dodiku, koji je godinama održavao bliske odnose s Vučićem i Viktorom Orbánom, naglasio je da politički procesi ne zavise samo od pojedinaca.
„Postoje institucije, postoje i sudovi, postoje i parlamenti, postoje interesne grupe, postoje, je li, nezavisni civil society, građansko društvo, organizacije građanskog društva. Dakle, gospodin Dodik nije Rs i ono što on kaže nije ono što svi u Rs misle“, izjavio je Hasić.
Ocijenio je da bi rezultati izbora u BiH možda bili drugačiji da je Vučić izgubio vlast prije njihovog održavanja.
„Možda bi ljudi rekli, možda nam Milorad Dodik ili SNSD, hipotetički, nije najbolja opcija za saradnju sa ovim novim ljudima, da smo znali da će Vučić pasti“, kazao je.
Na pitanje bi li nove vlasti u Srbiji mogle preispitati Dodikove nekretnine i poslovne aktivnosti, pa čak i razmotriti zabranu njegovog ulaska u tu zemlju, odgovorio je da bi takvi postupci bili mogući ukoliko su zasnovani na principima vladavine prava.
Hasić je iznio i pretpostavku da bi Vučićev izborni poraz dugoročno mogao koristiti upravo dosadašnjim vlastima Srbije.
„Šta ako je ovo sve namještaljka? Šta ako je Aleksandar Vučić, hipotetički, pustio ove izbore studentima da oni naprave veliki broj gafova koje će neminovno napraviti svojim entuzijazmom, jer žele bolju Srbiju“, upitao je.
Objasnio je da bi nova vlast mogla biti suočena s donošenjem nepopularnih odluka o pitanjima poput Kosova i Srebrenice, što bi moglo izazvati nezadovoljstvo dijela birača i otvoriti prostor za povratak ranijih političkih struktura.
„Možda su oni žrtveni janjci da Srbiju nekako odvedu na pravi put, pod navodnim znacima“, rekao je Hasić, naglašavajući da je riječ isključivo o pretpostavci.
„To će vrijeme pokazati. To ne možemo znati“, dodao je.
Kada je riječ o postizbornom formiranju vlasti u Bosni i Hercegovini, ne očekuje značajnije političke promjene.
„Mislim da neće ništa radikalno da se desi“, kazao je.
Osvrnuo se i na izborne rezultate te ulaganja u nove tehnologije glasanja.
„Ono što s kolegama komentarišem, vjerovatno i svi drugi do sada, je da nam je trebalo 12 godina, 160 koliko miliona maraka za te skenere, da bismo saznali da ljudi stvarno vole stranke desnice, evo da ih ne zovem nacionalističke stranke, nego stranke desnice“, izjavio je.
Dodao je da će formiranje vlasti zavisiti od institucionalnih procedura i rokova, uključujući konstituisanje domova naroda.
Povod za Hasićevo gostovanje bilo je i predstavljanje priručnika „EU za neupućene“, koji je objavilo Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke.
Publikacija je namijenjena učenicima, studentima i građanima koji žele bolje razumjeti funkcionisanje Evropske unije, njenih institucija i proces pristupanja.
Hasić je istakao da građani trebaju poznavati evropske politike koje neposredno utječu na njihov život, posebno u oblastima zapošljavanja, obrazovanja, poljoprivrede i socijalnih prava.
Govoreći o evropskim integracijama BiH, upozorio je da domaći političari moraju pokazati više znanja i odlučnosti u pregovorima s Briselom.
„Pregovori su stvarno o interesima“, naglasio je.
„Danas je mantra: daj da upadnemo, šta god, kako god, da te zvjezdice zasijaju ovdje, ovdje, i zaboravilo se da i mi moramo u tom pregovaračkom smislu imati neki stav, neki smisao“, rekao je.
Kao primjer naveo je usklađivanje vizne politike s Evropskom unijom, ističući da BiH mora voditi računa o vlastitim interesima, uključujući postojeće bezvizne režime s drugim državama.
