Evropa ne zna koliko ima zaliha goriva

Rastu cijene energije, strah od prekida snabdijevanja i ograničen uvid u stvarne rezerve otežavaju planiranje u EU.

Dok rat u Iranu podiže cijene energije i prijeti prekidima u globalnim tokovima nafte i plina, evropske institucije suočavaju se s neočekivanim problemom – nedostatkom pouzdanih podataka o stvarnim zalihama goriva na kontinentu.

Zvaničnici upozoravaju da sukob već sada EU košta stotine miliona eura dnevno zbog rasta cijena energije, dok postoji realna bojazan da bi dodatna eskalacija, uključujući blokadu Hormuškog moreuza, mogla ozbiljno ugroziti snabdijevanje.

Iako postoje podaci o državnim rezervama, problem nastaje kada je riječ o komercijalnim zalihama koje drže privatne kompanije. Te informacije nisu obavezne za objavljivanje, što ostavlja vlasti bez jasne slike o tome koliko goriva zaista ima na raspolaganju i koliko se brzo troši.

„Imamo vrlo ograničeno znanje o tržištu nafte i plina. Ne znamo dovoljno o količinama koje ulaze u sistem, izlaze iz njega ili se preusmjeravaju“, rekao je jedan visoki zvaničnik iz evropskog energetskog sektora.

Posebno je nejasna situacija s rafinisanim gorivima poput dizela i avionskog goriva, jer se većina zaliha nalazi u privatnim skladištima širom Evrope. „Privatne kompanije ne žele dijeliti te podatke“, potvrdio je drugi zvaničnik, ukazujući na ključni problem netransparentnosti.

Evropska komisija priznaje da postoji „informacijska praznina“ i najavila je uspostavu sistema za praćenje proizvodnje, uvoza, izvoza i zaliha goriva, ali detalji još nisu poznati.

Situacija je donekle jasnija kod prirodnog plina, gdje su uvedena pravila o minimalnom popunjavanju skladišta, ali i tu nedostaju precizni podaci o tokovima i trgovini između država.

Podaci pokazuju da su evropske rezerve plina već bile niske prije početka sukoba, dok dodatni poremećaji na tržištu otežavaju njihovo obnavljanje. Istovremeno, promjene u globalnim tokovima energenata znače da Evropa dobija manje isporuka nego što bi mogla, uprkos rastu ponude iz drugih dijelova svijeta.

Analitičari navode da je moguće pratiti dio zaliha nafte putem satelitskih snimaka, ali da takve metode ne obuhvataju sve kapacitete, posebno podzemna skladišta i određene regione.

Uprkos brojnim podacima iz različitih izvora, ukupna slika ostaje nejasna. „Znamo koliko bi trebalo biti u skladištima, ali koliko zaista ima u bilo kojem trenutku – to zapravo ne možemo znati“, upozorio je jedan od evropskih zvaničnika.