Komisija je u bliskoj budućnosti spremna osigurati budžetsku podršku od 500 miliona eura, koja će biti usvojena u decembru i dostupna u januaru. Ovaj iznos će podržati domaćinstva i mala i srednja preduzeća.
Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i visoki predstavnik Josep Borrell učestvovali su danas na Samitu zapadnog Balkana i Evropske unije u okviru Berlinskog procesa.
Tokom samita, kao i tokom njene posjete regionu prošle nedjelje, predsjednica Komisije je najavila značajan paket energetske podrške od milijardu eura u bespovratnim sredstvima EU kako bi pomogla zapadnom Balkanu da se suoči sa neposrednim posljedicama energetske krize i izgradi otpornost u kratkom i srednjoročnom periodu.
Predsjednica Komisije, Ursula von der Leyen , rekla je:
"EU nastavlja podršku zapadnom Balkanu – i u dobrim vremenima i u teškoćama. Tokom pandemije COVID-19, mobilizirali smo paket od 3,3 milijarde eura bez premca za regiju, a danas sastavljamo paket energetske podrške od milijardu eura kako bismo zaštitili najugroženije grupe i podstakli prijeko potrebna ulaganja u diverzifikaciju energije. Ulažemo u ekonomsko tkivo regije kako bismo napredovali u tranziciji čiste energije i izašli zeleniji, jači i održiviji iz trenutne krize".
Komisija je u bliskoj budućnosti spremna osigurati budžetsku podršku od 500 miliona eura, koja će biti usvojena u decembru i dostupna u januaru. Ovaj iznos će podržati domaćinstva i mala i srednja preduzeća da amortiziraju povećanje cijena energije i njihov utjecaj.
U kratkoročnom i srednjem roku, Komisija će obezbijediti još 500 miliona eura za unapređenje energetske diverzifikacije, proizvodnje obnovljive energije i interkonekcija gasa i električne energije kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan. Kratkoročne mjere (naredne 1-2 godine) će podržati diverzifikaciju snabdijevanja energijom, jačanjem plinskih i električnih interkonektora uključujući LNG, kao i podržavanjem izgradnje projekata obnovljive energije i mjera energetske efikasnosti. Srednjoročna pomoć (naredne 2-3 godine) će uključivati druge investicije koje doprinose energetskoj tranziciji i sigurnosti. Ove mjere će obuhvatiti velike projekte proizvodnje obnovljive energije, nadogradnju sistema za prenos energije, daljinsko grijanje i šeme energetske efikasnosti za stare stambene zgrade.
Samit je takođe bio fokusiran na napredak koji je region postigao u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta; regionalna inicijativa oko koje su se dogovorili lideri zapadnog Balkana u Sofiji 2020. godine i koja okuplja šest ekonomija, kao i o implementaciji Ekonomskog i investicionog plana (EIP) koji je pokrenut u oktobru 2020.
Evropska unija je pozdravila napredak u pregovorima o tri nova sporazuma o zajedničkom regionalnom tržištu koji olakšavaju slobodu kretanja i zapošljavanje širom regiona. Ugovori se tiču putovanja samo s ličnom kartom u regionu, priznavanja akademskih kvalifikacija i priznavanja kvalifikacija za određena zanimanja. To će značajno poboljšati mobilnost i saradnju u regionu.
Region je takođe podržao deklaraciju o saradnji u oblasti energetske sigurnosti, u kojoj su se lideri obavezali da će udvostručiti napore u sprovođenju Zelene agende za zapadni Balkan usklađene sa Zelenim dogovorom EU. Ova saradnja će doprinijeti većoj energetskoj diversifikaciji i čistijoj energiji, kao i ubrzanju reformi na njihovim nacionalnim energetskim tržištima kako bi se uskladili sa EU.
U svom devetom izdanju, Berlinski samit, čiji je domaćin bio kancelar Njemačke Olaf Scholz, okupio je šefove država ili vlada sa zapadnog Balkana i njihove kolege iz devet država članica EU i Velike Britanije kako bi unaprijedili svoju regionalnu saradnju i agendi evropskih integracija. Samit je dio Berlinskog procesa , inicijative nekoliko država članica EU, pod njemačkim vodstvom, da se angažiraju sa šest zapadnobalkanskih partnera i promoviraju regionalnu saradnju i evropsku perspektivu regiona. Sastoji se od godišnjih samita i niza ministarskih sastanaka. Na ministarskim sastancima i samitima učestvuju predstavnici EU, kao i ključne međunarodne finansijske institucije i regionalne i međunarodne organizacije.
Ekonomski i investicioni plan za zapadni Balkan predviđa mobilizaciju do 9 milijardi eura grant sredstava u narednih sedam godina i 20 milijardi eura kredita, uz pomoć novog garantnog fonda za zapadni Balkan. Fokusira se na vodeće projekte u zelenoj i digitalnoj tranziciji, pametnoj mobilnosti, održivoj energiji i podršci privatnom sektoru i razvoju ljudskog kapitala kako bi se premostio socio-ekonomski jaz između zapadnog Balkana i EU. Kroz Ekonomsko-investicioni plan i njegovu Zelenu agendu za zapadni Balkan, Komisija podržava energetsku efikasnost i proizvodnju obnovljive energije, kao i jačanje infrastrukture energetske povezanosti. Jedan od ciljeva EIP-a je pomoć u smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, ubrzanje dekarbonizacije zapadnog Balkana i jačanje energetske sigurnosti regiona. Do sada su pokrenuta 24 velika investiciona projekta EIP-a u održivom transportu, tranziciji zelene energije, ljudskom kapitalu i upravljanju otpadom sa ukupno 1,2 milijarde eura bespovratnih sredstava EU u okviru WBIF-a, za koje se očekuje da će privući investicije do 3,4 milijarde eura u saradnji sa međunarodne finansijske institucije.
Kao ključni element za uspjeh Ekonomskog i investicionog plana i Berlinskog procesa, Zajedničko regionalno tržište dogovoreno od strane lidera zapadnog Balkana u Sofiji u novembru 2020. je ambiciozan projekat regionalne ekonomske integracije koji ima za cilj da region pretvori u područje slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala, na osnovu primjera i standarda EU. To će otključati ekonomski potencijal regije i učiniti je atraktivnijom destinacijom za ulaganja i približiti EU.
