Bosna i Hercegovina i dalje nije dobila prva sredstva iz evropskog Plana rasta za zapadni Balkan, iako su druge zemlje regiona već počele koristiti novac namijenjen ekonomskom razvoju i reformama. Kako piše 6yka.com, razlog nije nedostatak sredstava u Evropskoj uniji, već kašnjenje u provođenju reformskih obaveza koje su domaće vlasti preuzele kroz Reformsku agendu dostavljenu Evropskoj komisiji.
Prema tom dokumentu, BiH se obavezala na provođenje 113 reformskih mjera koje obuhvataju oblasti vladavine prava, javne uprave, energetike, digitalizacije, poslovnog okruženja i drugih sektora značajnih za evropske integracije i ekonomski razvoj zemlje.
Iako su brojni rokovi predviđeni za kraj 2025. i tokom 2026. godine, nijedna od ključnih reformskih mjera još nije u potpunosti realizovana. Dodatni problem predstavlja činjenica da BiH još nije potpisala ni protokolarne sporazume sa Evropskom unijom, koji su gotovo identični za sve države regiona.
Zbog toga Bosna i Hercegovina do danas nije povukla ni prvih 70 miliona eura bespovratnih sredstava iz Plana rasta za zapadni Balkan.
Istovremeno, dok evropski fondovi ostaju nedostupni, javni budžeti opterećeni su značajnim izdacima nastalim kao posljedica arbitražnih sporova i ranijih koncesionih ugovora.
Najpoznatiji primjer je slučaj Viaduct. Nakon međunarodne arbitražne presude, Bosna i Hercegovina bila je obavezna isplatiti više od 56 miliona eura odštete slovenačkoj kompaniji Viaduct iz Portoroža. Kada se uračunaju kamate, sudski troškovi i drugi izdaci, ukupan teret za javne finansije premašio je 110 miliona KM.
Spor je nastao nakon raskida koncesionog ugovora za izgradnju hidroelektrana na Vrbasu, a tokom godina prerastao je u jedan od najskupljih arbitražnih postupaka u novijoj historiji Bosne i Hercegovine.
Dodatnu pažnju javnosti izazvala je informacija koju je objavio slovenački portal Necenzurirano.si da je kompanija Viaduct, nakon što joj je isplaćena milionska odšteta, dobila novog vlasnika. Iako promjena vlasništva nema uticaja na već izvršenu arbitražnu presudu, otvorena su nova pitanja o načinu vođenja cijelog postupka i njegovim dugoročnim posljedicama.
Paralelno s tim, okončan je i višegodišnji proces preuzimanja projekta „Ugljevik Istok 2“ od ruskog biznismena Rašida Serdarova. Kroz više tranši za taj posao isplaćeno je približno 240 miliona KM kako bi bila preuzeta vlasnička i koncesiona prava povezana s projektom.
Riječ je o investiciji koja je godinama predstavljana kao jedan od najvećih energetskih projekata u Rs. Međutim, termoelektrana koja je trebala biti izgrađena nikada nije realizovana, a javni sektor je na kraju preuzeo projekat uz trošak od približno četvrt milijarde maraka.
Kada se saberu izdaci povezani sa slučajem Viaduct i preuzimanjem projekta „Ugljevik Istok 2“, ukupan iznos dostiže približno 350 miliona KM.
Iako se radi o različitim predmetima i različitim pravnim osnovama, oba slučaja pokazuju kolike finansijske obaveze mogu nastati kao posljedica ranijih političkih odluka, ugovora i koncesionih aranžmana.
S druge strane, sredstva iz evropskog Plana rasta mogu se koristiti tek nakon ispunjavanja jasno definisanih reformskih uslova. Program je zamišljen kao instrument za ubrzavanje ekonomskog razvoja, infrastrukturnih ulaganja, energetske tranzicije i približavanja zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Kako navodi 6yka.com, Bosna i Hercegovina se tako našla u paradoksalnoj situaciji da su za rješavanje sporova i koncesionih pitanja već izdvojena sredstva od približno 350 miliona KM, dok istovremeno nije povukla ni prvih 70 miliona eura grantova iz evropskog Plana rasta. Uz to, upozorava se da su nove arbitraže i dalje na čekanju, što bi moglo donijeti dodatna finansijska opterećenja za javne budžete.
Zbog toga se pitanje odgovornosti za propuštene evropske fondove sve češće postavlja zajedno s pitanjem odgovornosti za arbitražne sporove, koncesione ugovore i njihove dugoročne posljedice po javne finansije Bosne i Hercegovine.