Borrell: Odakle pravo komesaru EU da kaže da se Evropska komisija i Izrael "vole"!?

Bivši visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku Josep Borrell uputio je dosad najoštrije javne kritike na račun Evropske komisije, optuživši je da širi svoj uticaj na područja diplomatije i odbrane koja, prema evropskim ugovorima, ne spadaju u njene nadležnosti.

U intervjuu za Politico Borrell je ocijenio da su sve preklapajuće uloge Evropske komisije i Evropske službe za vanjsko djelovanje (EEAS), koju je predvodio od 2019. do kraja 2024. godine, dovele do ozbiljne institucionalne zbrke.

„Prilično je haotično. Komisija ne govori u ime Evropske unije; Komisija predstavlja samo Komisiju“, rekao je Borrell.

Njegove izjave predstavljaju dosad najdirektniju javnu kritiku jednog bivšeg visokog predstavnika Evropske unije prema dugotrajnom institucionalnom sukobu koji traje tokom mandata predsjednice Evropske komisije Ursule von der Leyen.

Iako su sadašnji i bivši zvaničnici privatno upozoravali da Komisija postepeno širi svoj diplomatski uticaj, Borrell je prvi bivši šef evropske diplomatije koji je javno ustvrdio da je izvršna vlast Evropske unije prešla granice propisane evropskim zakonodavstvom.

Borrell, koji je ranije obavljao dužnosti ministra vanjskih poslova Španije i predsjednika Evropskog parlamenta, prethodio je Kaji Kallas na čelu Evropske službe za vanjsko djelovanje i, poput nje, imao je nesuglasice s Ursulom von der Leyen.

Poznat po otvorenim stavovima, Borrell je često kritikovao Izrael, optužujući ga za genocid i provođenje „najveće operacije etničkog čišćenja od završetka Drugog svjetskog rata“.

Njegovo nezadovoljstvo izazivaju i nedavni potezi Evropske komisije prema Izraelu. Kao primjer naveo je sastanak evropske komesarke za Mediteran Dubravke Šuice s izraelskim zvaničnicima, održan samo nekoliko dana nakon što je izraelski ministar vanjskih poslova Gideon Sa'ar prekinuo kontakte s Kajom Kallas zbog izvještaja prema kojima je ona uporedila odnos Izraela prema Palestincima s aparthejdom u Južnoj Africi.

„S kojim autoritetom jedan komesar odlazi u Izrael da kaže kako se Evropska unija i Izrael vole, slažu i slave ulogu Izraela u miru i stabilnosti, dok je istovremeno visokom predstavniku Evropske unije za vanjsku politiku zabranjen ulazak u Izrael?“, upitao je Borrell.

Podsjetio je da ugovori Evropske unije propisuju da Komisija osigurava vanjsko predstavljanje Unije, ali uz izuzetak zajedničke vanjske i sigurnosne politike.

Prema njegovim riječima, postoji jasna razlika između vanjske dimenzije evropskih politika, za koju je nadležna Komisija, i vanjske politike Evropske unije, koja je u rukama država članica.

„Komisija svakako ima politike koje imaju vanjsku dimenziju. Ali jedno je to, a sasvim drugo pokušavati utvrđivati i definirati stav Evropske unije o ratu protiv Irana ili o izraelsko-palestinskom sukobu i drugim bliskoistočnim konfliktima. To nisu vanjski odnosi. To je vanjska politika“, rekao je Borrell.

On smatra da se isti institucionalni sukob sada prenosi i na područje odbrane.

„Da sam danas visoki predstavnik i da sjedim za stolom gdje neko govori: 'Izgradit ću Evropsku odbrambenu uniju', osjećao bih se pomalo neugodno“, kazao je.

Borrell tvrdi da Komisija i u oblasti odbrane prekoračuje svoje ovlasti, budući da su, kao i vanjska politika, pitanja odbrane u nadležnosti država članica.

Podsjetio je da je Ursula von der Leyen 2024. godine imenovala prvog evropskog komesara za odbranu, bivšeg litvanskog premijera Andriusa Kubiliusa, kojem je povjerila zadatak izgradnje Evropske odbrambene unije.

„To je dodatni dokaz da je Komisija jasno proširila svoju ambiciju da bude glavni nosilac vanjske i sigurnosne politike“, rekao je Borrell.

Prema njegovom mišljenju, Kubilius bi u teoriji trebao biti samo komesar za odbrambenu industriju, što je u skladu s ovlastima Komisije u oblastima poput regulacije tržišta.

„Ali očigledno to nije slučaj“, rekao je Borrell, dodajući da je uspostavljanje Evropske odbrambene unije zadatak koji evropski ugovori povjeravaju visokom predstavniku za vanjsku politiku.

„Ako počnete graditi takav institucionalni okvir, sukob je neizbježan. Sistem se mora razjasniti“, upozorio je.

Zaključio je da odbrambena politika mora ostati međuvladina politika država članica, jer je to, kako je naveo, politička realnost.

„Komisija ne može pretendovati da bude neka vrsta Pentagona u sjeni“, poručio je Borrell.

Evropska komisija nije odgovorila na zahtjev za komentar njegovih izjava.