Šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini i specijalni predstavnik EU, ambasador Luigi Soreca, poručio je na otvaranju Sarajevske sigurnosne konferencije 2026. godine da je sigurnost Bosne i Hercegovine neraskidivo povezana s kolektivnom sigurnošću Evrope, ali i upozorio da domaće vlasti još nisu završile ratifikaciju sporazuma potrebnog za provođenje Reformske agende.
Obraćajući se učesnicima konferencije posvećene temi „Sigurnost Evrope u podijeljenom svijetu“, Soreca je govorio o promjenama u evropskoj sigurnosnoj arhitekturi, jačanju odbrambenih kapaciteta i važnosti proširenja Evropske unije.
Istakao je da se već četiri godine rat vodi na evropskom pragu, dok nestabilnost na Bliskom istoku ugrožava trgovinske pravce. Promjena američkog pristupa, prema njegovim riječima, od Evrope zahtijeva veću samostalnost i preuzimanje veće odgovornosti za vlastitu sigurnost.
Gotovo sve evropske članice NATO-a sada izdvajaju više od dva posto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, dok evropske snage od februara 2026. godine preuzimaju značajnije uloge u komandnim strukturama NATO-a. Istovremeno se povezuju tržišta evropske odbrambene industrije kako bi se omogućila proizvodnja većeg obima.
Jedan od prioriteta Evropske unije jeste da najmanje 50 posto odbrambene opreme bude nabavljano od evropskih proizvođača. Soreca je naveo i da je godišnji kapacitet Evrope za proizvodnju municije šest puta veći nego prije tri godine.
Upozorio je da sigurnosne prijetnje ne dolaze isključivo izvan evropskih granica. Evropska unija i zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa sve intenzivnijim stranim uplitanjem i pokušajima destabilizacije demokratskih institucija i država kandidatkinja.
Govoreći o Bosni i Hercegovini, naglasio je da EUFOR Althea ima ključnu ulogu u pružanju podrške domaćim vlastima i očuvanju sigurnog i stabilnog okruženja za sve građane.
Evropska unija želi da države zapadnog Balkana od korisnika sigurnosti postanu aktivni partneri koji doprinose stabilnosti regiona i Evrope. Kroz Evropski mirovni instrument za Zapadni Balkan izdvojeno je ukupno 98 miliona eura, od čega je 35 miliona eura namijenjeno isključivo Bosni i Hercegovini.
