Dok javni budžeti u Bosni i Hercegovini osjećaju sve veći pritisak, javno-privatna partnerstva (JPP) sve češće se prepoznaju kao most prema izgradnji novih cesta, modernizaciji javnih usluga i realizaciji strateških investicija. No, koliko je ovaj model doista spreman da zaživi u BiH i donese konkretne rezultate građanima?
O potencijalu JPP, izazovima i regionalnim iskustvima govoreno je na IV Međunarodnom kongresu javnog sektora Nexus, u organizaciji konsultantske kuće Revicon u Neumu. Prof. dr Veljko Trivun s Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, posebno je naglasio da JPP nije isto što i privatizacija javnih dobara, već dugoročni i pažljivo strukturiran partnerski aranžman javnog i privatnog sektora.
„JPP je dugoročna saradnja između javnog i privatnog sektora, gdje obje ugovorne strane imaju jasno definisane obaveze i prava. Po završetku ugovora, infrastruktura ili usluga se vraća u javno vlasništvo. To nije privatizacija, već model koji donosi konkretne koristi građanima,“ istakao je Trivun.
Stručne rasprave na Kongresu pokazale su da ovaj model, kada se temelji na dobroj pripremi, analizi i transparentnom nadzoru, može rezultirati značajnim uštedama, podizanjem kvaliteta javnih usluga i unapređenjem životnog standarda građana. Sve je izraženija i povezanost JPP sa ESG standardima, što im daje dodatnu razvojnu i društvenu vrijednost.
Iako Evropska unija još ne prepoznaje JPP kao jedinstveni pravni institut, iskustva brojnih zemalja pokazuju da ovakvi modeli uspješno funkcionišu kroz fleksibilnost ugovornog prava. U BiH zakonski okviri za JPP postoje na entitetskom i kantonalnom nivou, ali još nisu dovoljno usklađeni.
