Sedam godina od odlaska intelektualne institucije Zdravka Grebe

Proljeće 2002. utorak 2. april pismeni iz Teorije prava. Solidno sam naučio, pa i onu čuvenu Abecedu demokracije. Uradim ujutro pismeni, dođem po rezultate popodne, šestica ko kuća. Profa se smije i veli, šta je šminkeru, položio si onog trenutka kada si ponovo kročio na fakultet. Nego se ne zafrkaji, stisni još tih par ispita i naredne godine da te vidim sa diplomom.

Tako je i bilo, u ponedjeljak 10. marta 2003. diplomirao sam sa sedmicom na Privrednom pravu kod profesora Šefkije Čovića. Odmah sam javio profi, bilo mu je iznimno drago, kao i kad sam magistrirao na Fakultetu sporta i tjelesnog odgoja, u srijedu 23. septembra 2009. godine, sve po starom sistemu.

Inače profesor Grebo je novi sistem, tj. Bolonjski proces okvalificirao kao čistu glupost koja kastrira znanje, a za hiperdiplome bi znao reći da će se na kilogram kupovati, k’o u Nadrealistima. I bio je itekako u pravo, kad vidimo šta se danas dešava…

Posljednji naš susret je bio u njegovom rodnom gradu, nedaleko od obnovljenog Starog mosta, u subotu 19. februara 2017. godine. Na poziv našeg dragog prijatelja Amera Bahtijara, stigli smo iz Sarajeva i bili učesnici Panela “Velež – ideja, pokret, klub”, u organizaciji Udruženje građana “Mostarski Rođeni“. Žalio sam mu se da nikada nije zaživjelo sportsko pravo i džaba sam magistrirao, a on mi reče, šta se žališ radiš godinama posao koji voliš, a i dalje glumiš sarajevskog, Željinog šminkera. Nego se fataj Veleža, sad će ponovo u Premijer ligu i ne zaboravite da je fudbal više od igre, a Velež je više od fudbala.

A naš Zdravko Grebo je bio više od profesora, bio je naš jaran, naša raja, sarajevska, mostarska… Nek Vam je laka zemlja bosanskohercegovačka, dragi profa.