Nevjerovatan zaokret, saveznici Ukrajine u zamci sopstvenog plana

Kremlj je bio eksplicitan u vezi sa svojim stavom. Nakon Pariske deklaracije u januaru, Moskva je upozorila da će Rusija ciljati sve zapadne trupe raspoređene u Ukrajini. Čini se da ta direktna prijetnja pokreće zahtjev za “ruskim pristankom” unutar same Koalicije.

Pored toga, originalni mirovni plan od 28 tačaka, koji su sastavili ruski i američki zvaničnici eksplicitno je blokirao trupe zapadnog saveza od učešća u mirovnim operacijama. Revidirani plan od 20 tačaka uklonio je tu klauzulu. Ali prigovor Moskve je očigledno opstao.

Izvor iz evropskog ministarstva odbrane rekao je za “Telegraf” da je raspoređivanje snaga ostalo “prilično hipotetičko”. Čak je i Makron, kopredsjedavajući sastanka Koalicije, isključio mogućnost raspoređivanja snaga prije prekida vatre. Nazvao je to “eskalacijom” i rekao da ne postoji konsenzus među saveznicima.

Koalicija je istog dana pretrpjela i druge udarce. Mađarska je stavila veto na 20. paket sankcija EU i zajam od 90 milijardi evra Kijevu. Viktor Orban bio je direktan: “Ne računajte na nas. Nećemo davati novac, nećemo davati vojnike, nećemo ići u rat.”

Nisu svi prihvatili ovu promjenu kursa. Bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson, pozvao je na veći pritisak na Putina, a ne manji.

“Nema dokaza da Rusija želi ovo da uradi”

– Pregovori su potpuno apstraktni. Nema dokaza da Rusija želi ovo da uradi – rekao je Džonson.

Pozvao je na američke rakete “tomahavk“ i njemačke rakete “taurus” da pogode ruske fabrike dronova. Takođe je zahtjevao potpunu evropsku zabranu izvoza ruske nafte i potpunu zapljenu ruske imovine na kontinentu. Nekoliko dana ranije, Džonson je tvrdio da bi Zapad trebalo da rasporedi trupe u Ukrajinu prije prekida vatre, a ne poslije onog koji kontroliše Putin.

Slično tome, generalni sekretar NATO-a Mark Rute snažno je poručio iz Brisela: “Obećanje pomoći ne završava rat. Ukrajini je potrebna municija danas i svakog dana dok se krvoproliće ne zaustavi.”