U sklopu usklađivanja vizne politike sa Evropskom unijom, Crna Gora će od 1. novembra uvesti vize za državljane Rusije i Bjelorusije, dok će bezvizni režim za građane Kine, Turske i Saudijske Arabije važiti do 31. oktobra ove godine.
Odluka je dio ispunjavanja završnih mjerila iz Poglavlja 24 (pravda, sloboda i bezbjednost), koje Brisel postavlja kao uslov u pristupnim pregovorima.
Prema uredbi Vlade Crne Gore, državljani navedenih zemalja do kraja oktobra mogu boraviti u zemlji do 30 dana u okviru organizovanih turističkih grupa ili uz poslovni pasoš i obezbijeđen povratak u matičnu državu.
Krajem 2025. godine, nakon više incidenata i protesta stanovnika dijela Podgorice, državljanima Turske najprije je ukinut bezvizni režim, a potom je maksimalni boravak bez vize skraćen sa 90 na 30 dana. Prema Reformskoj agendi, Crna Gora će do kraja naredne godine u potpunosti uskladiti viznu politiku sa Evropskom unijom, dok prvi koraci za dio zemalja moraju biti završeni do kraja trećeg kvartala 2026. godine.
Ali, gdje je balans između evropskih zahtjeva, bezbjednosti i ekonomskih interesa Crne Gore? Jer, strani državljani postali su značajan dio ekonomskog života ove male države.
Bojan Bugarin, stručnjak za statusna pitanja stranaca i migranata, za Deutsche Welle kaže da je usklađivanje vizne politike sa EU strateški cilj koji nema alternativu, ali to “ne znači da svaku evropsku politiku moramo primjenjivati bez razmišljanja o našim specifičnostima”.
Dodaje da zvanična Podgorica posebno obazriva mora biti prema Rusiji i Turskoj, jer su ruski turisti prošle godine ostvarili 16,4 odsto ukupnih noćenja stranih gostiju, a Turci 4,3 odsto.
“Ako nekome uvedemo vizu, a istovremeno mu ne olakšamo procedure za boravak, osnivanje kompanije ili poslovanje, onda rizikujemo da izabere drugu zemlju”, kaže Bugarin.
Kako dodaje, strancima nisu problem pravila već – kada se često mijenjaju. Onda oni koji su već investirali, kupili nekretninu, osnovali kompaniju i počeli da grade život imaju osjećaj da se uslovi naknadno pooštravaju.
