EU se ne može složiti ni oko primirja u Palestini

Borelj na to pitanje odgovara tako što kaže da je za njega primirje mnogo više od prekida vatre. Ovo drugo je manje ambiciozan cilj i može se brže implementirati, a o humanitarnom primirju bi, kaže, morale da se dogovore strane u sukobu. To je nešto što je pre nekoliko dana uveo u igru generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Tokom dana je nekoliko zemalja podržalo poziv na primirje. „Pozivamo na hitno humanitarno primirje kako bi se stvorili koridori za humanitarnu pomoć civilnom stanovništvu", zahtijevala je slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon. Španija i Irska takođe su podržale zahtjev generalnog sekretara UN.

Njemačka oklijeva oko primirja

Nasuprot tome, njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok uoči sastanka je bila rezervisana. Na pitanje o tome, rekla je da je borba protiv terorizma, koji je donio toliko patnje ljudima u Gazi, „od suštinskog značaja". „Istovremeno, mora se učiniti sve da se ublaži nevjerovatna patnja dva miliona ljudi u Gazi", objasnila je političarka Zelenih uz ocjenu da je riječ o kvadraturi kruga.

Prilično negativan stav imale su i letonska i češka strana. Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski doveo je u pitanje ideju da se primirje može primjeniti samo sa Hamasom. Takođe se, kaže, nada da niko ne zaboravlja pravo Izraela na samoodbranu. Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani bio je jasniji: „Ne možemo reći Izraelu da mu više nije dozvoljeno da se brani dok Hamas ispaljuje rakete na njegove gradove."

Odluka o tome da li će EU pozvati na humanitarni prekid vatre, na humanitarno primirje ili na ništa od toga, sada je na šefovima država i vlada koji se sastaju u četvrtak (26. oktobar). Nacrt zaključaka predsjednika Savjeta EU Šarla Mišela sadrži odgovarajući pasus – barem za sada.