Govoreći o dolasku evropskih zvaničnika u BiH i odnosima međunarodnih centara moći prema Bosni i Hercegovini, Đonlagić je rekao da Brisel trenutno samo prati poteze Vašingtona.
Generalni sekretar Demokratske fronte i delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Dženan Đonlagić u emisiji "Novi dan" na N1 izjavio je da Evropska unija gubi politički utjecaj u Bosni i Hercegovini, dok nova američka administracija preuzima dominantniju ulogu u regionu.
Govoreći o dolasku evropskih zvaničnika u BiH i odnosima međunarodnih centara moći prema Bosni i Hercegovini, Đonlagić je rekao da Brisel trenutno samo prati poteze Vašingtona.
“Ja mislim da Evropa gubi tu političku bitku. Evropa sada samo radi follow-up, odnosno prati američke aktivnosti. Amerikanci su puno proaktivniji i nekoliko koraka su ispred evropske administracije”, rekao je Đonlagić.
Dodao je da se promjena odnosa vidi kroz “energetsko-ekonomske aktivnosti nove američke administracije na zapadnom Balkanu i unutar Bosne i Hercegovine”.
“BiH je zaledila evropski put”
Đonlagić smatra da aktuelna vlast nije napravila gotovo nikakav evropski iskorak i da Bosna i Hercegovina ni ove godine neće dobiti datum početka pregovora sa Evropskom unijom.
“Nažalost, ostaje konstatacija da Bosna i Hercegovina neće ni u ovoj godini dobiti datum pregovora za članstvo u Evropskoj uniji”, rekao je on.
Dolazak predsjednika Evropskog vijeća u Sarajevo ocijenio je više protokolarnim nego suštinskim događajem.
“Mislim da je ova posjeta čisto protokolarna i da neće donijeti nikakav značajniji napredak”, kazao je Đonlagić.
Prema njegovim riječima, do izbora i formiranja nove vlasti BiH neće napraviti ozbiljniji evropski pomak.
“Bosna i Hercegovina je zaledila svoj evropski put. Do novih izbora i konstituisanja nove vlasti neće biti novih iskoraka”, upozorio je.
“Ovo je najlopovskija vlast”
Đonlagić je veoma oštro govorio o aktuelnoj vlasti na državnom nivou, optužujući je za korupciju, namještanje tendera i izvlačenje novca iz javnih institucija.
“Ja mislim da je ovo najlopovskija vlast koja je ikad formirana u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini”, rekao je Đonlagić.
Dodao je da se protiv brojnih funkcionera vode istrage.
“U strukturi ove vlasti imate ministre koji su pod istragom, koji su hapšeni. Namještaju se tenderi i izvlači novac”, naveo je on.
Podsjetio je i da su evropske finansijske institucije obustavile finansiranje autocesta u Federaciji BiH.
“BiH ide na sivu listu”
Govoreći o riziku da BiH završi na “sivoj listi” MONEYVAL-a zbog neispunjenih međunarodnih obaveza u borbi protiv pranja novca, Đonlagić je rekao da očekuje negativnu odluku već narednog mjeseca.
“Mislim da će odluka u narednom mjesecu biti da Bosna i Hercegovina ide na sivu listu MONEYVAL-a”, rekao je Đonlagić.
Upozorio je da bi posljedice mogli osjetiti i građani i privreda.
“Biće pojačan nadzor svih međunarodnih finansijskih transakcija. Platni promet biće sporiji i vjerovatno skuplji. Moguće je da dođe do rasta troškova i kamatnih stopa”, kazao je on.
Za takvu situaciju optužio je vlast, navodeći da nije uspostavljena državna agencija koja bi upravljala imovinom oduzetom kriminalom i pranjem novca.
“Zatvaranje OHR-a bio bi kraj Dejtona”
Đonlagić smatra da bi eventualno zatvaranje Ureda visokog predstavnika predstavljalo ozbiljan politički udar na dejtonsko uređenje Bosne i Hercegovine.
“Zatvaranje OHR-a je kraj Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno dejtonskog uređenja Bosne i Hercegovine”, rekao je on.
Istakao je da promjena visokog predstavnika nije ključna tema, ali da bi "američki čovjek" na toj funkciji bio “proaktivniji”.
“Bio bi proaktivniji, sigurno”, rekao je Đonlagić govoreći o mogućnosti da novi visoki predstavnik bude Amerikanac.
“Murphy pokušava spasiti Trojku”
Komentarišući tvrdnje bivšeg američkog ambasadora Michaela Murphyja da je Bakir Izetbegović tokom pregovora bio spreman prihvatiti podjelu BiH, Đonlagić je rekao da je riječ o “potpunoj neistini”.
“Mislim da je to pokušaj Murphyja da u nekoj novoj epizodi ponovo pogura stranke Trojke jer je evidentno da su u padu”, rekao je Đonlagić.
Dodao je da se sada već otvara pitanje budućeg političkog uređenja BiH nakon izbora 2026. godine.
“Ono što Bosni i Hercegovini slijedi poslije oktobarskih izbora jeste dinamiziranje priče o remodeliranju uređenja države”, zaključio je Đonlagić.
