Deset godina nakon što je Britanija glasala za izlazak iz Evropske unije, Brexit više nije sveobuhvatna politička bitka koja je nekada dominirala Westminsterom, ali pitanja otvorena referendumom i dalje su daleko od konačnog odgovora.
Na referendumu 23. juna 2016. godine 51,9 posto birača podržalo je izlazak iz Evropske unije, dok je 48,1 posto glasalo za ostanak. Rezultat je preoblikovao britansku politiku, doveo do dugotrajnih pregovora s Briselom i iz temelja promijenio odnos Britanije s njenim najvećim trgovinskim partnerom.
Britanija je napustila jedinstveno tržište i carinsku uniju Evropske unije, povratila kontrolu nad imigracionom politikom i potpisala vlastite trgovinske sporazume širom svijeta. Međutim, usporen ekonomski rast, slabija trgovina s Evropom i rastuće kajanje javnosti zbog Brexita ponovo su otvorili pitanje da li su obećanja iz 2016. godine ispunjena.
Referendum je također označio početak ere političke nestabilnosti.
Britanija je od ostavke premijera Davida Camerona neposredno nakon referenduma promijenila pet premijera, a taj broj će porasti na šest nakon što je premijer Keir Starmer u ponedjeljak najavio ostavku.
Borba za novog lidera Laburističke stranke mogla bi ponovo otvoriti pitanje budućih odnosa Britanije i Evrope u trenutku kada sve više Britanaca izražava žaljenje zbog Brexita nego podršku toj odluci.
Za Neila, samostalnog profesionalca koji je ranije radio s klijentima širom Evrope, posljedice su bile vrlo konkretne. Brexit je, kako kaže, nekada jednostavne poslovne odnose pretvorio u administrativni teret.
"To je užasno za ekonomiju. Više ne radim za ljude u kontinentalnoj Evropi, jer ne mogu upravljati sistemom PDV-a za 26 različitih zemalja. Zbog toga sam izgubio posao", rekao je za Anadolu.
Prisjećajući se referendumske kampanje, smatra da mnoga obećanja zagovornika Brexita nisu ostvarena.
"Cijela stvar bila je besmislena od samog početka. Jednostavno ne razumijem kako su ljudi mogli biti toliko naivni, a sada su shvatili da jesu, ali prošlo je deset godina", rekao je.
- Ekonomska rasprava se nastavlja ,
Ekonomski utjecaj Brexita ostaje jedno od najspornijih pitanja povezanih s referendumom.
Britanska ekonomija nastavila je rasti nakon 2016. godine, ali rast je spor, produktivnost slaba, a životni standard pod pritiskom. Većina ekonomista smatra da je Brexit tokom protekle decenije koštao ekonomiju između dva i osam posto izgubljenog ekonomskog učinka.
Nedavno istraživanje Centra za evropske reforme procijenilo je da je Brexit smanjio britanski izvoz u Evropsku uniju za oko 12 posto, a uvoz za približno 16 posto, pri čemu najveći dio štete proizlazi iz napuštanja jedinstvenog tržišta Evropske unije, a ne carinske unije.
Giles Wilkes, viši saradnik Instituta za vladu, nedavno je Brexit opisao kao jednostavan čin antiekonomske ludosti, tvrdeći da pristup većim tržištima ostaje ključni pokretač prosperiteta.
Pristalice Brexita osporavaju takve ocjene, navodeći da je izlazak iz Evropske unije obnovio demokratsku kontrolu nad zakonima, granicama i trgovinskom politikom te omogućio Britaniji veću fleksibilnost u ostvarivanju vlastitih interesa.
Čak i mnogi kritičari priznaju da je procjena utjecaja Brexita postala složenija, jer se poklopio s izvanrednim globalnim događajima, uključujući pandemiju COVID-19, rusku invaziju na Ukrajinu i rastući protekcionizam u Sjedinjenim Američkim Državama.
