Evropski čelnici stigli su 23. oktobra u kišom okupan Brisel uvjereni da će Ukrajini ponuditi finansijski spasonosan aranžman – kredit od oko 140 milijardi eura osiguran ruskom imovinom zamrznutom u belgijskoj banci Euroclear. No, već tokom ručka postalo je jasno da plan neće proći: Belgija ga ne namjerava podržati, piše Politico.eu.
Ključni udar zadao je belgijski premijer Bart De Wever, koji je upozorio da bi se Belgija mogla suočiti s ogromnim pravnim i finansijskim rizicima ako Rusija pokrene postupak i dobije presudu. „To je potpuno suludo“, poručio je, tražeći da se u završne zaključke samita uopće ne unose formulacije o korištenju ruske imovine za kredit Kijevu.
Belgijska blokada ozbiljno je oslabila evropski front u trenutku kada Ukrajina ulazi u najtežu finansijsku fazu rata. Bez jasne odluke lidera EU, a uz pritisak Donalda Trumpa koji ponovo gura ideju mirovnih pregovora s Putinovim krugom, evropska podrška izgleda krhko i podijeljeno.
Sukob De Wevera i njemačkog kancelara
Već ranije postalo je jasno da se De Wever ne slaže s pristupom novog njemačkog kancelara Friedricha Merza, koji je u septembru javno pozvao na „otključavanje“ ruskih sredstava za pomoć Ukrajini.
Njegov istup navodno je „prepao“ Belgijance, koji su u tom trenutku bili u osjetljivim internim razgovorima o rizicima za Euroclear.
Napetosti su rasle i zbog činjenice da je belgijski ambasador pri EU, Peter Moors, sedmicama davao signal da je napredak oko korištenja zamrznutih sredstava moguć – iako De Wever nikada nije bio spreman na takvu odluku. Ključne pozicije unutar Belgije bile su neusklađene, a ostatak EU to nije uočio do samog dana samita.
Brisel u blokadi
U međuvremenu, Ukrajina se približava finansijskom ponoru, Trumpovi pritisci na Kijev rastu, a De Wever ne popušta.
„Nećemo staviti stotine milijardi eura rizika na belgijska leđa. Ne danas, ne sutra, nikada“, rekao je premijer povodom objave nacrta pravnih akata Evropske komisije.
