Piše: Sead Numanović
Bio sam svojevremeno polaznik Škole novinarstva na Univerzitetu Mizuri u Kolumbiji.
Kažu da je to prestižna škola. Poznata je po tome da se (barem je to tada tako bilo) svake godine "tuče" s istom školom na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku za prvo mjesto u Americi.
Još je poznatija po tome što ju je završio Brad Pitt.
Helem nejse.
Tokom školovanja imali smo obavezu da predložimo, uradimo i objavimo u lokalnim novinama jedan tekst.
Kolegica iz Bjelorusije bila je brža od mene pa je predložila da uradi priču o lokalnoj džamiji.
A džamija je bila tik uz kampus. Mala, ćusta, svaki milimetar prostora bio je pametno iskorišten. I redovno je bila puna muslimana svih mesheba.
No, sa džamije se nije mogao čuti ezan.
Kolegica iz Bjelorusije je to znala i htjela je istražiti zabranu.
Da skratim: priča joj nije objavljena!
U Kolumbiji, prelijepom mjestu usred savezne države Mizuri tada (ima tome dvije decenije!) su izlazila dva dnevna lista. Jedan gradski, drugi univerzitetski.
Kolegica im je ponudila tekst, a oni su ga odbili.
Objašnjenje: glavni donator - oglašivač za oba lista je lokalni prodavač automobila. I on je bio na čelu kampanje da se ezan ne pušta. Smetao mu je.
Ako bi bilo koji od dva dnevna lista objavio taj tekst, ostali bi bez para i ugasili bi se!
I sve se dešavalo u liberalnoj Kolumbiji koja se dičila (valjda se i sad diči) svojom Školom novinarastva!
Čemu ovaj uvod?
Donald Trump je u jednom danu kandidirao za visoke pozicije u svojoj administraciji dvojicu sebi bliskih ljudi. I to ne bi trebalo biti ništa čudno.
