Predsjednik Narodnog evropskog saveza (NES) Nermin Ogrešević predstavio je detaljnije koncept „Atlasa poslovnih zona“, jedne od mjera iz ekonomskog programa koalicije NES, PDA i Naprijed!, čiji bi cilj bio da investitori na jednom mjestu dobiju podatke potrebne za donošenje odluke o ulaganju.
Ogrešević je naveo da bi Atlas objedinjavao ključne podatke o poslovnim zonama i pokazivao stepen njihove spremnosti za investicije.
Prema konceptu koji je predstavio, za svaku poslovnu zonu bili bi dostupni podaci o vlasništvu nad zemljištem, raspoloživoj površini, prostorno-planskom statusu, postojećoj infrastrukturi, saobraćajnoj i drugoj povezanosti, rokovima, troškovima te eventualnim ograničenjima za realizaciju investicije.
„Atlas poslovnih zona objedinjuje ključne podatke o poslovnim zonama na jednom mjestu i pokazuje stepen njihove spremnosti za investicije“, naveo je Ogrešević.
Predviđeno je i razvrstavanje poslovnih zona prema stepenu njihove pripremljenosti. Time bi, prema predstavljenom konceptu, institucije mogle utvrditi koje lokacije već ispunjavaju uslove za dolazak investitora, a na kojima je prije toga potrebno riješiti pitanja infrastrukture, vlasništva, planske dokumentacije ili druge prepreke.
Ogrešević je kao cilj naveo dostupnost tačnih podataka, skraćivanje procesa donošenja odluka i pripremu lokacija za ulaganja.
„Cilj je jednostavan: tačni podaci, brže odluke i spremnije lokacije za ulaganja. Od lokacije do investicije. Evropski standard. Domaća odgovornost“, naveo je Ogrešević.
Atlas poslovnih zona nije prvi put spomenut tokom aktuelne izborne kampanje. Ogrešević ga je prethodnih dana predstavljao kao jednu od mjera ekonomskog programa koalicije NES, PDA i Naprijed!, zajedno s konceptima „Fabrike projekata“ i „Investicijskog radara“.
Prilikom predstavljanja kandidata i programa koalicije u Sarajevu, Ogrešević je objasnio da bi „Fabrika projekata“ trebala služiti za pripremu projekata koji bi bili spremni u trenutku kada se otvore mogućnosti finansiranja iz fondova Evropske unije, drugih institucija ili privatnih investitora.
Atlas poslovnih zona predstavljen je kao dio tog sistema.
„Na to se oslanja 'atlas poslovnih zona'. Moramo imati rangirane industrijske lokacije i kako su pripremljene za investicije“, rekao je tada Ogrešević.
O konceptu je govorio i na predizbornom skupu NES-a u Ključu, gdje je kazao da su potrebne poslovne zone u svim općinama u BiH te da bi pripremljene poslovne zone i projekti omogućili aktivnije traženje investitora.
„Uz spremne poslovne zone i spremne projekte, možemo i trebamo ići ka investitorima, umjesto da čekamo da nam oni dođu sami. Ovo nije ideja o stvaranju novih institucija već ideja o uređenju uvezanog i efikasnog sistema koji nam itekako nedostaje“, rekao je Ogrešević.
Tri programska koncepta – „Fabriku projekata“, „Atlas poslovnih zona“ i „Investicijski radar“ – Ogrešević je ponovo predstavio 14. septembra na skupu NES-a u Sanskom Mostu. Tada je rekao da su načini njihovog uspostavljanja razrađeni u programu s kojim njegova stranka izlazi pred birače.
Poslovne zone već su predmet finansijske podrške s nivoa Federacije BiH, ali kroz drugačiji, postojeći sistem.
Federalno ministarstvo razvoja, poduzetništva i obrta objavilo je 18. februara ove godine javni konkurs za grant-shemu „Izgradnja poduzetničkih zona“, namijenjenu jedinicama lokalne samouprave u Federaciji BiH.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva, sredstva su namijenjena izgradnji nove i unapređenju postojeće infrastrukture u poslovnim zonama, posebno tamo gdje nedostatak infrastrukture predstavlja prepreku razvoju poduzetništva, kao i unapređenju usluga upravljanja razvojem poslovnih zona.
Za ulaganja u energetsku, komunalnu, saobraćajnu i komunikacijsku infrastrukturu unutar poslovne zone maksimalni iznos bespovratnih sredstava po projektu u ovogodišnjem pozivu iznosio je 250.000 KM, dok je za uspostavljanje ili unapređenje usluga za razvoj poduzetništva unutar zone bilo moguće dobiti do 400.000 KM.
Konačna lista korisnika sredstava za izgradnju poslovnih zona objavljena je u aprilu, a ugovori s odabranim jedinicama lokalne samouprave potpisivani su 23. aprila u Mostaru.
Atlas koji predstavlja Ogrešević razlikovao bi se od takvog sistema finansiranja jer je, prema njegovom opisu, zamišljen prvenstveno kao objedinjena evidencija poslovnih zona i njihovog stvarnog stepena spremnosti za ulaganja – od vlasničkih i prostorno-planskih pitanja do infrastrukture, troškova i rokova potrebnih da investitor pokrene projekat.
